U najnovijoj knjizi neurobiologa sa Stanforda, Roberta Sapolskog, pod nazivom „Odlučan: Nauka o životu bez slobodne volje“, istražuje se tvrdnja da nauka ukazuje na to da slobodna volja nije stvarna, već iluzorna. Sapolski argumentuje da smo uzročno determinisani da se ponašamo onako kako to činimo zbog različitih faktora, izvan naše kontrole, poput gena, okoline, vaspitanja i drugih uticaja.
Prema Sapolskom, ova determinisanost našeg ponašanja znači da niko nije moralno odgovoran za svoje postupke, jer su oni rezultat nečega izvan lične volje. Ova tvrdnja izaziva različite reakcije, a mnogi filozofi se ne slažu sa stavom da determinizam automatski isključuje slobodnu volju i moralnu odgovornost.
Filozofi koji zagovaraju kompatibilizam tvrde da slobodna volja i determinizam mogu koegzistirati. Oni ističu da, iako smo determinisani faktorima iz okoline, i dalje smo agenti koji svesno donose odluke i snose odgovornost za svoje postupke. Kritičari Sapolskog ukazuju na to da njegovi argumenti ne nude jasno opravdanje zašto bi determinizam isključivao slobodnu volju i moralnu odgovornost.
Ova debata postavlja pitanje suštine slobodne volje i kako se ona povezuje sa moralnom odgovornošću. Dok Sapolski istražuje ova pitanja iz naučne perspektive, filozofi insistiraju na potrebi razumevanja metafizičkih i normativnih aspekata slobodne volje pre nego što se donesu konačni zaključci. Debatu između determinizma i slobodne volje teško je razlučiti, a odgovor možda leži u nijansiranim razmatranjima koja obuhvataju širok spektar filozofskih pozicija.
