Istraživači sa klinike Mejo su koristili novi pristup hemoterapiji da bi više nego udvostručili tipičnu stopu preživljavanja pacijenata sa karcinomom želuca i peritonealnim metastazama, što je rak koji se proširio na sluznicu trbušne duplje, prema studiji objavljenoj u Annals of Hirurška onkologija.
Rak želuca, koji se još naziva i rak želuca, uzrokovan je nekontrolisanim rastom ćelija koji počinje u želucu. Većina karcinoma želuca se nalazi kada se bolest proširila izvan želuca i izlečenje je manje verovatno.
„Vidimo porast raka želuca kod mlađih ljudi, i on ima tendenciju da bude napredniji“, kaže Travis Grotz, MD, hirurški onkolog. „Nažalost, kada se rak želuca proširi na peritoneum, sistemska terapija je primarni tretman, što rezultira u proseku samo godinu dana života. Naš istraživački tim je bio odlučan da poboljša ishode za ove pacijente kako bi mogli da imaju više vremena sa svojom porodicom i prijateljima. .“
U studiji, pacijenti su primili citoreduktivnu operaciju za uklanjanje svih vidljivih tumora raka u želucu i trbušnoj duplji, nakon čega je usledila hipertermička intraperitonealna hemoterapija (HIPEC). Tokom HIPEC-a, trbušna šupljina se kupa vrućim lekovima za hemoterapiju, u ovom slučaju cisplatinom i paklitakselom, tokom 90 minuta da bi se ubile sve preostale mikroskopske ćelije raka.
Zagrevanje lekova za hemoterapiju i njihovo davanje direktno u trbušnu duplju omogućava i veću dozu i veći prodor hemoterapije, što dovodi do uništenja više ćelija raka nego kod konvencionalnog lečenja, kažu istraživači.
„Medijana preživljavanja većine pacijenata sa karcinomom želuca u stadijumu 4 je oko 13 meseci“, kaže dr Groc, koji je glavni autor studije. „Upotrebom ove nove kombinacije lekova za hemoterapiju tokom hipertermične intraperitonealne hemoterapije, više od polovine (55%) naših pacijenata je još uvek živo tri godine nakon operacije.“
Ispitanici su bili starosti 46-62 godine sa karcinomom želuca 4 stadijuma sa peritonealnim metastazama. Dobili su u proseku sedam ciklusa hemoterapije pre podvrgavanja citoreduktivnoj operaciji u kombinaciji sa hipertermičnom intraperitonealnom hemoterapijom. Nakon zahvata, pacijenti su ostali u bolnici oko šest dana, pri čemu većina pacijenata nije imala komplikacija. Od pacijenata koji su imali komplikacije, većina je bila nižeg stepena i nije produžila boravak u bolnici.
Istraživači su klinički pratili pacijente pomoću snimanja i tumorskih markera svaka tri do četiri meseca tokom prve dve godine i svakih šest meseci nakon toga. Ukupne stope preživljavanja za jednu, dve i tri godine bile su 96%, 78% i 55%, respektivno.
Istraživački tim nastoji da poboljša te rezultate još više izvodeći slične procedure robotski da zahtevaju manje rezove na stomaku. Cilj je smanjiti dužinu boravka u bolnici i stopu komplikacija i ubrzati oporavak kako bi pacijenti mogli da se vrate da uživaju u životu. Na kraju, dr Groc se nada da će uraditi proceduru još ranije nakon dijagnoze kako bi sprečio širenje raka želuca na peritoneum.
„Ljudima sa rakom želuca obično se kaže da nemaju nade i mogućnosti. Kada sam bio student medicine, bio sam motivisan da u potpunosti razumem rak, kako da ga lečim da bi zaista imao značajan uticaj i izlečio neke od ovih pacijenata ili produžio njihov opstanak ili pomoći u ublažavanju njihovih simptoma“, kaže dr Groc. „Iako je pred nama još dug put, napravili smo neke velike korake i nastavićemo da napredujemo kako bismo pružili nadu i izlečenje našim pacijentima.“
