Studija je analizirala podatke o skoro 132.000 učesnika koji su pratili tokom 43 godine. Oni koji su prijavili najveći unos kofeina imali su 18 procenata niži rizik od razvoja demencije u poređenju sa onima koji su pili malo ili nimalo kofeina.
Među podgrupom učesnika, oni koji su pili kafu ili čaj sa kofeinom imali su nešto bolje rezultate na kognitivnim testovima od onih koji su pili manje. Zanimljivo je da nije pronađena povezanost za one koji su pili kafu bez kofeina, što sugeriše da je sam kofein zaštitni faktor.
Naravno, to ne znači da možete svakodnevno piti kafu u velikim količinama i ostati bistri zauvek. Kao i u svemu, umerenost je važna – studija je pokazala da su najizraženije kognitivne koristi zabeležene kod ljudi koji su pili od dva do tri šolje kafe ili jednu do dve šolje čaja dnevno.
Ali čak i umerena konzumacija kofeina nije čarobno rešenje. „Iako su naši rezultati ohrabrujući, važno je zapamtiti da je veličina efekta mala i da postoje mnogi važni načini za zaštitu kognitivnih funkcija kako starimo,“ kaže Daniel Wang, nutricionista iz Mass General Brigham u Bostonu.
Izveštaj se poklapa sa nalazima nekoliko nedavnih studija. Analiza više od 200.000 ljudi u UK Biobank pokazala je da su pijanici kafe imali 34 procenata manju verovatnoću da razviju Alchajmerovu bolest, i 37 procenata manju verovatnoću za Parkinsonovu bolest, u poređenju sa onima koji ne piju kafu – pod uslovom da je kafa bila sa kofeinom i neslađena.
