Geni koji nude zaštitu od prekomernog pijenja – i zdravstvenih problema koji su direktno povezani sa tim – takođe su povezani sa drugim zdravstvenim stanjima kao što su bolesti srca i mentalno zdravlje, pokazuje nova studija.
Međunarodni tim istraživača koji stoji iza studije izvršio je detaljnu analizu više od 3,2 miliona DNK zapisa, posmatrajući specifične promene u genetskom kodu koje se nazivaju polimorfizmi jednog nukleotida ili SNP.
Ranije je utvrđeno da su varijante (ili aleli) ovih SNP-a zaštitne kada je u pitanju konzumacija alkohola i poremećaji upotrebe alkohola (AUD). Na primer, mogu izazvati mučninu dok pijete, što deluje kao trenutni mamurluk.
„Ljudi koji imaju manju alelnu varijantu SNP-a vrlo brzo pretvaraju etanol u acetaldehid“, kaže Sandra Sanchez-Roige, psihijatrijski genetičar sa Univerziteta Kalifornije (UC) u San Dijegu. „I to izaziva mnogo negativnih efekata.
„Ove varijante su prvenstveno povezane s tim koliko neko može da konzumira alkohol, a takođe imaju tendenciju da spreče poremećaj upotrebe alkohola, jer su ove varijante prvenstveno povezane sa količinom alkohola koju neko može da popije.
Ljudi sa ovim zaštitnim genima imali su manje hroničnog umora i trebalo im je manje dnevne pomoći, ali su takođe imali lošije zdravstvene rezultate u oblastima uključujući upotrebu duvana, emocionalnu ishranu, Grejvsovu bolest i hipertireozu. Generalno, ljudi sa ovim genima su imali bolje zdravlje u celini. Geni za zaštitu od alkohola takođe su povezani sa većim rizikom od malarije, raka pluća i raka kože.
Ove veze nisu dovoljno jake da dokažu uzrok i posledicu, ali sada kada su identifikovane, istraživači mogu da počnu da ih razmatraju detaljnije. Moguće je da mogu biti rezultat obrazaca konzumiranja alkohola, a ne direktno genetskih varijacija.
„Da li ove genetske razlike utiču na osobine poput malarije i raka kože na način koji je nezavisan od konzumiranja alkohola?“ pita se bihejvioralni genetičar Abraham Palmer sa UC San Dijega.
Korišćenje velikih skupova podataka poput ovog pomaže naučnicima da uoče obrasce koji bi inače ostali neprimećeni, a tim je klasifikovao pojedince kao Evropljane, Latinoamerikance ili Afroamerikance kako bi izbegli probleme sa stratifikacijom stanovništva – gde su rezultati iskrivljeni zbog različitog genetskog porekla i zdravstveni rizici između grupa.
Na kraju krajeva, nadamo se da bi nalazi mogli dati stručnjacima dodatne opcije za lekove ili druge oblike terapije, pokrivajući sva ova zdravstvena pitanja (uključujući zloupotrebu alkohola).
„Razumevanje osnovnih mehanizama ovih efekata moglo bi imati implikacije na tretmane i preventivnu medicinu“, kaže Sanchez-Roige.
