Istraživanje objavljeno prošle godine, tim iz institucija širom Kanade i Kine izvestio je o stvaranju „univerzalnog“ bubrega koji, u teoriji, može biti prihvaćen od strane bilo kog pacijenta. Testirani organ je preživeo i funkcionisao nekoliko dana u telu pacijenta sa moždano-mrtvim stanjima, čija je porodica dala saglasnost za istraživanje.
Biokemičar Stiven Viters sa Univerziteta Britanska Kolumbija u Kanadi izjavio je da je ovo prvi put da se ovakvo nešto vidi u ljudskom modelu. „To nam daje neprocenjiv uvid u to kako poboljšati dugoročne ishode,“ dodao je.
Trenutno, ljudi sa krvnom grupom O koji trebaju bubreg obično moraju da čekaju na bubreg iste krvne grupe. To čini više od polovine ljudi na listama čekanja, ali pošto bubreg tipa O može funkcionisati kod ljudi sa drugim krvnim grupama, njihova dostupnost je ograničena.
Iako je trenutno moguće transplantirati bubrege različitih krvnih grupa, proces je daleko od savršenog i nije naročito praktičan. Ovaj postupak zahteva vreme, novac i rizik, a takođe zahteva i žive donore kako bi funkcionisao, jer primaocima treba vreme da se pripreme.
Istraživači su efikasno konvertovali bubreg tipa A u bubreg tipa O, koristeći posebne enzime koji uklanjaju molekule šećera (antigene) koji deluju kao oznake krvne grupe A. Enzimi su upoređeni sa makazama koje rade na molekularnom nivou: skraćivanjem delova lanaca antigena tipa A, mogu se pretvoriti u status bez ABO antigena koji karakteriše krvnu grupu O.
Iako su postignuti značajni koraci, ostaje mnogo izazova pre nego što se ispitivanja na ljudima mogu smatrati mogućim. Transplantirani bubreg je počeo da pokazuje znake krvne grupe A već trećeg dana, što je dovelo do imunološkog odgovora, ali je odgovor bio manje ozbiljan nego što bi obično bio očekivan, a postojali su znaci da telo pokušava da toleriše bubreg.
Statistika o ovom problemu je prilično alarmantna: trenutno, 11 ljudi umire svakog dana čekajući transplantaciju bubrega, samo u SAD-u, a većina njih čeka na bubrege tipa O. Naučnici se bore sa ovim problemom iz više uglova, uključujući korišćenje svinjskih bubrega i razvoj novih antitela.
Širenje broja kompatibilnih bubrega koje ovi ljudi mogu imati obećava značajnu razliku. „Ovako izgleda kada se godine osnovnih nauka konačno povežu sa negom pacijenata,“ rekao je Viters. „Videti kako se naša otkrića približavaju stvarnom uticaju je ono što nas pokreće napred.“
