Douglas Boin, profesor istorije na Univerzitetu Saint Louis, dao je veliku najavu na godišnjem sastanku Arheološkog instituta Amerike, otkrivajući da su on i njegov tim otkrili drevni rimski hram koji daje značajan uvid u društvene promene od paganskih bogova do hrišćanstva unutar Rimskog carstva.
„Pronašli smo tri zida monumentalne strukture za koju dokazi govore da je pripadala rimskom hramu koji datira iz Konstantinovog perioda“, rekao je Boin.
„Datira iz četvrtog veka nove ere i bio bi izuzetan dodatak pejzažu ovog kutka Italije. Značajno će pomoći u razumevanju drevnog grada, drevnog gradskog pejzaža i gradskog društva u kasnijem Rimskom carstvu, jer pokazuje kontinuiteti između klasičnog paganskog sveta i ranohrišćanskog rimskog sveta koji se često zamagljuju ili ispisuju iz širokih istorijskih narativa“.
Boin i njegov tim za iskopavanja napravili su monumentalno otkriće tokom leta. Boin, stručnjak za drevni Rim i njegove verske tranzicije, kopao je u gradu Spelo, čuvenom srednjovekovnom gradu na vrhu brda oko 20 minuta od Asizija i 2,5 sata severno od Rima. Boin je izabrao grad na osnovu reskripta pisma cara Konstantina gradjanima iz 4. veka u vezi sa verskim praznikom.
Ovaj reskript, koji je otkriven u 18. veku, omogućio je stanovnicima Spela da slave verski praznik u svom rodnom gradu umesto da putuju na veliku udaljenost do drugog festivala. Međutim, da bi to uradio, gradu je rečeno da mora da podigne hram Konstantinovim božanskim precima, porodici Flavijana, i da ih obožava, pokazujući koliko je rimsko društvo bilo multikulturalno u to vreme.
„Postojao je izuzetan verski kontinuitet između rimskog i ranog hrišćanskog sveta“, rekao je Boin.
„Stvari se nisu promenile preko noći. Pre našeg pronalaska, nikada nismo imali osećaj da postoje stvarna fizička, verska mesta povezana sa ovom kasnom ‘imperijalnom kultnom praksom’. Ali zbog natpisa i njegovog upućivanja na hram, Spello je ponudio veoma primamljiv potencijal za veliko otkriće carskog kulta ispod hrišćanskog vladara.“
Boin je otputovao u Spello i nadgledao podzemno snimanje kako bi utvrdio da li postoje potencijalne ruševine ispod površine koje je trebalo otkriti. Posle mnogo nedelja, i gotovo slučajno, Boin je konačno dobio obećavajuće slike ispod parkinga gde se sumnjalo da se nalazi hram.
Veoma pažljivo, ekipa je kopala u zemlju dok nije pronašla dva susedna zida. Više kopanja otkrilo je ono za šta Boin veruje da su unutrašnji zidovi hrama. Ovaj hram je odmah postao ono što Boin naziva najvećim dokazom o carskom kultu iu Italiji iz četvrtog veka iu kasnom Rimskom carstvu.
„Postoje dokazi sa drugih mesta širom rimskog sveta da su hrišćanski vladari podržavali praksu carskog kulta“, rekao je Boin.
„Znali smo da su pagani obožavali svoje hramove u četvrtom veku, ali svi ti nalazi su bili mali i beznačajni. I znali smo da su hrišćani podržavali carski kult, i to smo znali bez ikakvog osećaja gde je on bi se dogodilo.“
„Ovaj hram premošćuje ta dva obeležja, i u tom pogledu on je drugačiji od bilo kog hrama za koji ja znam iz mediteranskog sveta Rimskog carstva iz četvrtog veka. Bilo koje proučavanje imperijalnog kulta u Rimskom carstvu četvrtog veka sada će imati da uzmemo u obzir ovaj hram, što je neverovatno otkriće za napraviti“.
Sa otkrićem, Boin sada može pokazati kako su se društvene promene tog vremena kretale veoma sporo. Iako je Konstantin bio prvi rimski car koji je slavno prešao na hrišćanstvo, trebalo je skoro 70 godina da hrišćanstvo postane zvanična religija Rimskog carstva, pod carem Teodosijem. Za to vreme još uvek je bilo potrebno mnogo ubedljivih i postepenih promena da bi oni koji su obožavali paganske bogove prešli na hrišćanstvo.
„Ovo menja sve o tome kako percipiramo tempo društvenih promena i naš utisak o uticaju društvenih i kulturnih promena“, rekao je Boin.
„Ova građevina, na veoma radikalan način sama po sebi, pokazuje nam otpornost paganskih tradicija koje su postojale vekovima pre uspona hrišćanstva, i pokazuje nam kako su rimski carevi nastavili da pregovaraju o svojim sopstvenim vrednosti, sopstvene nade i snove za budućnost cara i Carstva bez rušenja ili sahranjivanja prošlosti“.
Boin i njegov tim će se vratiti u Spello sledećeg leta kako bi u potpunosti iskopali područje kako bi ispitali ceo hram, gde se nada da će doći do još značajnijih otkrića.
„Na korak smo da ljudima pružimo veoma vidljiv dokaz koji zaista menja uredan i uredan način na koji ljudi razmišljaju o velikim trenucima kulturnih promena“, rekao je Boin.
„Kulturne promene nikada nisu tako velike kao što mislimo da jesu kada ih proživljavamo, a postoji mnogo sive zone između običaja ljudi i šireg društva i kulture. I mnogo toga se može izostaviti iz priče. da ovaj hram potencijalno bude hram posvećen Konstantinovim božanskim precima kao način obožavanja cara u sve više hrišćanskom svetu u to vreme, to je tako čudno i volim da to možemo izneti na videlo.“
