Rad objavljen u časopisu CABI Reviews otkrio je da su klimatske promene najistaknutija pretnja oprašivačima — kao što su bumbari, ose i leptiri — koji su neophodni za očuvanje biodiverziteta, prinose useva i sigurnost hrane.
Istraživanje pod nazivom „Koji su glavni razlozi za smanjenje populacija oprašivača u svetu?“, sugeriše da mnoge pretnje oprašivačima proizlaze iz ljudskih aktivnosti.
Populacije oprašivača opadaju širom sveta i 85% cvetnih biljnih vrsta i 87 vodećih globalnih useva oslanja se na oprašivače za proizvodnju semena. Smanjenje broja oprašivača ozbiljno utiče na očuvanje biodiverziteta, smanjuje prinos useva i ugrožava bezbednost hrane.
Prema Međuvladinoj platformi za nauku i politiku o biodiverzitetu i uslugama ekosistema (IPBES), približno 16% oprašivača kičmenjaka, kao što su ptice i slepi miševi, i 40% oprašivača beskičmenjaka, kao što su pčele i leptiri, su u opasnosti od izumiranja.
Dr Johanne Brunet i dr Fabiana Fragoso, autorke pregleda, tvrde da se napori da se kontrolišu različiti faktori koji negativno utiču na oprašivače moraju nastaviti s obzirom na strašne posledice.
Oni naglašavaju da razumevanje pokretača opadanja oprašivača može voditi razvoj strategija i akcionih planova za zaštitu i očuvanje oprašivača i osnovnih usluga ekosistema koje oni pružaju.
Dr Brunet je rekao: „Ovaj pregled uvodi raznolikost oprašivača, bavi se glavnim pokretačima opadanja oprašivača i predstavlja strategije za smanjenje njihovih negativnih uticaja.
„Razgovaramo o tome kako upravljane pčele negativno utiču na vrste divljih pčela, i ispitujemo uticaj gubitka staništa, upotrebe pesticida, štetočina i patogena, zagađenja i klimatskih promena na opadanje oprašivača. Takođe se razmatraju veze između ljudi i opadanja oprašivača.“
Istraživači veruju da promene u vodi i temperaturi povezane sa klimatskim promenama mogu smanjiti količinu i kvalitet resursa dostupnih oprašivačima, smanjiti opstanak larvi ili odraslih jedinki i modifikovati pogodna staništa.
U međuvremenu, na oprašivače, tvrde oni, negativno utiču ljudske akcije, uključujući gubitak i degradaciju staništa, primenu agrohemikalija, klimatske promene i zagađenje.
Istraživači kažu da će se, u nedostatku oprašivača, ljudska ishrana pomeriti ka prevlasti pšenice, pirinča, ovsa i kukuruza, jer su to usevi koje se oprašuju vetrom. Usjevi koji se razmnožavaju vegetativno, kao što su banane, biće održani.
Dr Fragoso je rekao: „Široka upotreba održivih praksi u poljoprivredi i dalji razvoj integrisanih strategija upravljanja oprašivačima, ekološki prihvatljivih strategija, uključujući smanjenje upotrebe pesticida, pomoći će očuvanju oprašivača.
„Moraju se ublažiti potencijalni štetni efekti upravljanih pčela na lokalne populacije divljih pčela. Metode sakupljanja koje nisu smrtonosne treba razviti i usvojiti na globalnom nivou kao odgovor na sve veću potrebu za prikupljanjem osnovnih podataka o oprašivačima.“
Istraživači zaključuju savetovanjem da usvajanje holističkog pristupa očuvanju oprašivača, sa strategijama upravljanja koje integrišu prirodna staništa i poljoprivredne sisteme, zajedno sa upravljanim i divljim pčelama, treba da postane prioritet širom sveta.
„Mere se moraju nastaviti da se sprovode kako bi se smanjile klimatske promene i sprečili njeni ozbiljni negativni uticaji na oprašivače. Klimatske promene imaju najrazličitije negativne uticaje na oprašivače i predstavljaju pretnju koju je najteže kontrolisati“, rekao je dr Brunet. „Međutim, njegove posledice ugrožavaju bezbednost hrane i svetsku stabilnost, tako da napori da se ona kontroliše moraju biti prioritet na globalnom nivou.“
