„Mi znamo više o mesecu nego o dubokom moru.“
Ovu ideju su decenijama ponavljali naučnici i naučni komunikatori, uključujući ser Dejvida Atenboroa u dokumentarnoj seriji Plava planeta iz 2001. godine. Nedavno, u Plavoj planeti II (2017) i drugim izvorima, Mesec je zamenjen Marsom.
Kao dubokomorski naučnici, istražili smo ovu navodnu „činjenicu“ i otkrili da nema naučnu osnovu. To nije tačno ni na koji način koji se može meriti.
Dakle, odakle dolazi ova čudna ideja?
Najraniji pisani zapis nalazi se u članku iz 1954. u Journal of Navigation, u kojem se okeanograf i hemičar Džordž Dikon poziva na tvrdnju geofizičara Edvarda Bularda.
U članku iz 1957. objavljenom u Journal of Roial Societi of Arts stoji: „duboki okeani pokrivaju preko dve trećine površine sveta, a ipak se o obliku površine meseca zna više nego što se o tome zna dna okeana“. Ovo se posebno odnosi na oskudnu količinu dostupnih podataka o topografiji morskog dna i prethodi prvom spuštanju posade do najdubljeg dela okeana, Marijanskog rova (1960.), i prvog sletanja na Mesec (1969.).
Ovaj citat takođe prethodi praksi korišćenja eho-sonde na brodu za mapiranje morskog dna iz akustičnih podataka, poznatih kao batimetrija obrušavanja.
Skoro četvrtina svetskog morskog dna (23,4%, da budemo precizni) mapirana je u visokoj rezoluciji. To iznosi oko 120 miliona kvadratnih kilometara, ili oko tri puta više od ukupne površine Meseca. Ovo je možda razlog zašto se poređenje pomerilo na Mars, čija površina je 145 miliona kvadratnih kilometara.
Štaviše, karte visoke rezolucije ne predstavljaju ukupan zbir znanja. Duboki okean se mora posmatrati u tri dimenzije — i, za razliku od meseca, on je raznolik i dinamičan ekosistem.
Još jedno povezano i netačno poređenje je da je više ljudi kročilo na Mesec nego što je posetilo najdublje mesto na Zemlji.
Ovu izjavu je teško potkrepiti. „Najdublje mesto na Zemlji“ moglo bi da se odnosi na Marijanski rov, ili samo na njegov najdublji deo (Čelendžer Deep, nazvan po britanskom istraživačkom brodu HMS Čelendžer).
Ipak, najmanje 27, a čak 40 ili više ljudi posetilo je Challenger Deep početkom 2023. Sa druge strane, samo 12 ljudi je „kroglo“ na Mesec, a 24 osobe su ga posetile.
Pa zašto ljudi stalno govore da znamo više o mesecu ili Marsu nego o dubokom moru?
Prirodno je uporediti duboko more sa svemirom. Oba su mračna, strašna i daleko.
Ali mesec možemo videti veoma lako jednostavnim pogledom nagore. Budući da možemo da ga vidimo, lakše prihvatamo naizgled svetleću stenu koja visi na nebu nego da su delovi okeana veoma duboki. Možemo da vidimo kako mesec raste i opada i možemo da doživimo pritisak i povlačenje plime.
Čini se kao da znamo više o mesecu nego o dubokom moru, jer smo primorani da prihvatimo njegovo prisustvo. Ona zadire u naše živote na opipljiv način na koji duboko more ne.
Ne razmišljamo mnogo o dubokom moru osim ako ne gledamo dokumentarac ili horor film, ili možda čitamo o nekom „užasnom čudovištu nalik vanzemaljcu“ koje je izvukla dubokomorska kočara.
Pošto je duboko more tako fizički nepristupačno, poređenje sa svemirom može ponuditi korisnu analogiju za inače teško zamisliv ekosistem. Ali neki dubokomorski naučnici tvrde da uporno otuđenje dubokog mora minimizira ogromnu količinu istraživanja o tome koja su se pojavila poslednjih decenija.
Biologija dubokog mora se nemilosrdno pominje kao disciplina koja zna manje o svom polju proučavanja od relativno male, neplodne stene lišene atmosfere, vode i života. Pa ipak, ovu samozatajnu liniju ponavljaju i sami naučnici, koji će možda otkriti da isticanje deficita znanja o dubokom moru pomaže da se promoviše potreba za istraživanjem okeana.
Na kraju krajeva, ideja da znamo više o mesecu nego o dubokom moru je u najboljem slučaju oko 70 godina zastarela. Znamo mnogo više o dubokom moru – ali ostalo je još više da se zna.
