Prema novom istraživanju, naš mozak različito obrađuje mirise u zavisnosti od imena koja su im dodeljena. Učesnici su zamoljeni da nanjuše slične mirise, na primer dva mirisa citrusa, a zatim procene koliko su oni mislili da su različiti. Istraživači su otkrili da su identični mirisi koji su dobili različita imena ocenjeni kao različitiji nego da su označeni kao isti.
Koristeći funkcionalnu MRI tehnologiju ultravisokog polja, istraživači su mogli da vide kako su informacije, miris i etikete obrađeni u predelu mozga koji identifikuje miris, i kako se to razlikuje u zavisnosti od korišćene etikete. Ovo istraživanje nam pomaže da bolje razumemo kontekst zavisan doživljaj mirisa i kako jezik može uticati na naš svakodnevni život.
Istraživanje je objavljeno u časopisu Mapiranje ljudskog mozga.
Da li bi ruža pod nekim drugim imenom mirisala tako slatko? Ili smrdljivi tofu kao… smrdljiv? Možda ne. Ispostavilo se da oznake koje dajemo stvarima utiču na način na koji percipiramo njihov miris i, prema novim istraživanjima, čak mogu da nas navedu da pomislimo da identični mirisi mirišu drugačije. Istraživači su otkrili da davanje imena mirisima ne utiče samo na našu percepciju o njima, već i na to kako se oni obrađuju u našem primarnom olfaktornom korteksu, oblasti našeg mozga koja je povezana sa našim čulom mirisa.
Učesnici su davali mirise mente i citrusa da ih njuše, koji su bili označeni sa dve reči; na primer, mentol-mentol ili eukaliptus-mentol. Dok su njušili, učesnici su skenirani pomoću mašine za magnetnu rezonancu (fMRI) sa ultravisokim poljem (7 tesla). Dok MRI snimaju snimke mozga, fMRI omogućavaju istraživačima da vide aktivnost u mozgu tokom vremena, u ovom slučaju kada se u mozgu obrađuju informacije o označenim mirisima.
Nakon skeniranja, učesnici su ponovo nanjušili mirise, ali ovog puta predstavljeni u parovima, a zatim ocenili koliko su oni smatrali sličnim ili različitim. U ovom drugom krugu, mirisi i njihove oznake su ili bili isti, ili su dva identična mirisa dobila različite oznake, ili su različiti mirisi dobili isto ime.
„Bili smo iznenađeni kada smo otkrili jasne efekte etiketa na ocene mirisa od strane učesnika. Takođe smo mogli da vidimo iz fMRI rezultata kako semantički kontekst, korišćene oznake reči, utiču na aktivnost kodiranja mirisa u piriformnom korteksu, ključnom delu primarnog olfaktornog korteksa za obradu mirisa“, objasnila je vanredni profesor Masako Okamoto sa Fakulteta za poljoprivredne i životne nauke Univerziteta u Tokiju.
„Iako smo znali da se perceptivni aspekti mirisa obrađuju u primarnom mirisnom korteksu, čiji je deo piriformnog korteksa, do sada je bilo nejasno da li su oznake reči uticale i na reprezentaciju mirisa u ovom regionu mozga.
Rezultati su pokazali da su učesnici prijavili veću razliku između mirisa kada su dva identična mirisa dobila različita imena, nego kada su ista označena. Podaci fMRI su pokazali da su na neke delove piriformnog korteksa uticale reči koje se koriste za označavanje mirisa, dok su druga područja bila više pogođena samim mirisom.
Istraživači sugerišu da bi to moglo biti zato što bi se oblasti na koje utiču reči razlikovale od onih na koje utiču mirisi unutar primarnog olfaktornog korteksa, ali su potrebna dalja istraživanja da bi se to potvrdilo. Tim je takođe primetio značajnu vezu između oblasti unutar piriformnog korteksa na koje utiču reči i drugih regiona mozga uključenih u obradu jezika.
Ova studija unapređuje naše razumevanje toga kako su jezik i naše čulo mirisa isprepleteni i koliko fleksibilna može biti naša percepcija mirisa. Nešto o čemu treba razmišljati kada birate svoju sledeću mirisnu sveću „bonance” ili deterdžent „sveža pamučna magla”.
