Kada je komercijalni let kompanije Virgin Galactic poleteo u svemir 8. septembra 2023. godine, obeležio je istorijski trenutak za svemirski turizam. Međutim, ono što je privuklo značajnu pažnju i kontroverze nisu bili samo putnici na brodu, već i uključivanje dva fosila koji pripadaju drevnim pretcima ljudi iz Južne Afrike. Timothy Nash, biznismen, nosio je ključnu kost koja pripada Australopithecus sediba i palac od uzorka Homo naledi na sat vremena dugom letu VSS Unity. Put fosila organizovala je poznata paleontologinja Lee Berger, poznata po otkriću i opisu Homo naledi 2015. godine. Ova akcija postala je moguća zahvaljujući izvoznoj dozvoli koju je dodelila Agencija za zaštitu kulturne baštine Južne Afrike (SAHRA), nacionalna organizacija odgovorna za zaštitu kulturne baštine Južne Afrike.
Uključivanje ovih fosila u svemirski let izazvalo je žustru debatu unutar naučne zajednice, izazivajući bes i kritike istraživača evolucije čoveka, kako u Južnoj Africi, tako i širom sveta. Neki su ovu odluku nazvali „neetičkom“ i običnim „medijskim trikom“, dok su drugi izrazili zabrinutost zbog potencijalnih rizika pri transportu ovih neprocenjivih relikvija u svemir.
Agencija za zaštitu kulturne baštine Južne Afrike branila je svoju odluku, tvrdeći da su „zadovoljni da je promocijska korist bila odgovarajuće uračunata u inherentne rizike ovakvog putovanja“. Međutim, kontroverza se nastavlja, i mnogi stručnjaci ostaju nezadovoljni.
Dipuo Winnie Kgotleng, direktor Paleo-istraživačkog instituta Univerziteta u Johanezburgu, i Robyn Pickering, su-direktor Instituta za istraživanje evolucije čoveka na Univerzitetu u Kejptaunu, objašnjavaju zašto je ovaj svemirski let izazvao takvo nezadovoljstvo među naučnicima.
Jedna od osnovnih briga je percipirana pretnja južnoafričkoj baštini. SAHRA-ina politika izdavanja dozvola strogo propisuje da fosili ove vrste smeju putovati samo u naučne svrhe i moraju biti bezbedno upakovani kako bi se sprečila šteta. Međutim, fosili su putovali u svemir u zatvorenoj cevi i potom su bili smešteni u džepu pojedinca dok je slobodno lebdio, što izaziva zabrinutost zbog potencijalnih oštećenja koja su mogli pretrpeti.
Pored toga, naučnici tvrde da ne postoji naučno opravdanje za dozvolu da ovi fosili putuju u svemir. Misija nije donela nikakvo novo znanje, niti je lokalna ili međunarodna naučna zajednica učestvovala u ovom poduhvatu. Takođe, doze radijacije kojima su ovi uzorci bili izloženi tokom putovanja potencijalno su mogli trajno promeniti njihovu mikrostrukturnu, ugrožavajući buduća istraživanja.
Drugi veliki problem odnosi se na značaj ključne kosti A. sediba. Smatra se tipičnim uzorkom, originalnim fizičkim primerkom vrste, a gubitak ili uništenje značilo bi gubitak ključnih naučnih podataka zauvek.
Kontroverza takođe ističe neravnotežu u moćnim odnosima u vezi sa pristupom neprocenjivoj baštini. Lokalne zajednice, kao one blizu mesta gde je 1924. godine pronađena lubanja deteta iz Taunga, starog 2,8 miliona godina, dugo su tražile pristup uzorcima fosila koji potiču iz njihovih područja. Svemirska avantura je dodatno istakla nejednakost u pristupu ovim ostacima.
Kritičari tvrde da ovaj događaj odražava neo-kolonijalne stavove prema ljudskim ostacima i nasleđu. Oni tvrde da je polje istraživanja ljudske evolucije imalo istoriju eksploatacije i ekstrakcije, uglavnom od strane privilegovanih belih muškaraca, i da ovaj najnoviji incident služi kao surovo podsećanje na ove problematične prošle prakse.
Kao odgovor na kontroverzu, različite profesionalne organizacije u različitim afričkim regionima izrazile su nezadovoljstvo tretmanom ovih fosila. Udruženje profesionalnih arheologa južne Afrike, između ostalih, pozvalo je SAHRA-u, Autoritet za upravljanje Kolijevkom čovečanstva i vladu da se pozabave ovim pitanjima i da se angažuju s širom južnoafričkom javnošću.
Naučnici sada zagovaraju ponovnu procenu politike izdavanja dozvola i veću transparentnost u odlukama koje se odnose na očuvanje i proučavanje neprocenjive baštine. Ostaju optimistični da će javno nezadovoljstvo i široke diskusije sprečiti slične incidente u budućnosti.
Dok Južna Afrika slavi Mesec nasleđa, kontroverza oko svemirskog leta ovih fosila služi kao podsećanje na važnost čuvanja i poštovanja zajedničke baštine, koja može ujediniti raznoliko društvo. Tretiranje ovih fosila na ovaj način izazvalo je kritike jer ide protiv plemenite svrhe slavljenja i istraživanja naše zajedničke istorije.
