Pionirski rad u komparativnoj onkologiji nastavlja se na UC Davis lansiranjem Atlasa genoma tumora pasa, prve banke genomskih podataka te vrste izvan banke koju je razvio Nacionalni institut za rak. Na kraju može da uskladišti stotine uzoraka gena pasa pratilaca kojima je dijagnostikovan osteosarkom, oralni melanom i gliom.
Ova tri karcinoma su izuzetno slična istim karcinomima koji se nalaze kod ljudi, i nažalost, mogu biti jednako fatalni za obe vrste. Kroz uporednu onkologiju, naučnici traže lekove koji deluju na pse u nadi da bi slične terapije mogle da deluju kod ljudi. U stvari, klinička ispitivanja pasa su u toku na UC Davis kako bi se testirao imunoterapijski agens za borbu protiv raka.
Kao deo zajedničkog istraživanja raka sa UC Davis School of Veterinari Medicine, UC Davis Comprehensive Cancer Center gradi opsežan katalog genoma kako bi mapirao zašto su određeni očnjaci genetski predisponirani za rak. Istraživači se nadaju da bi atlas, pomažući u pronalaženju lekova za kućne ljubimce sa rakom, takođe mogao da otključa slična otkrića za ljude sa rakom.
Džon Mekferson, zamenik direktora centra za rak, i Kristin Toedebuš, docent za hirurške i radiološke nauke na veterinarskoj školi UC Davis, predvode istraživačku inicijativu.
„Ove genomske studije će pokazati kako tumori mutiraju i šta pokreće te mutacije u ćelijama raka“, rekao je Mekferson.
Atlas genoma tumora pasa će sadržati kolekciju bioloških uzoraka koji sadrže mutacije i promene u ekspresiji tumorskih gena. Atlas će omogućiti istraživačima da iskopaju podatke nakon što se analizira i sekvencira genetski sastav tumora.
„Razmislite o tome na ovaj način“, rekao je Mekferson. „Genom je kao skup enciklopedije. Svaki tom enciklopedije je hromozom i unutar svakog toma su poglavlja i paragrafi. Sekvenciranje je čitanje reči i slova genoma. Kao istraživač genoma, gledam pogrešno napisane reči. To su promene koje menjaju funkciju proteina kodiranih genima.“
Mekferson je rekao da će se ovaj istraživački pristup, koji se zove onkogenetika, oslanjati na atlas da identifikuje varijante gena koje strše kao bolni palci, a zatim pratiti te obrasce da bi se videlo da li se mogu mapirati na određene vrste raka.
„Naši pseći saputnici dele genetsku i ekološku složenost sa nama i imaju netaknut imuni sistem, za razliku od laboratorijskih miševa“, rekao je Toedebuš. „Mnogi tumori pasa napreduju na sličan način i dele mnoge karakteristike sa ljudskim tumorima. Dok su laboratorijski miševi od vitalnog značaja za inicijalno razumevanje i testiranje mehanizama progresije raka, oni su u više navrata pokazivali ograničen uspeh u terapijskom prevođenju na pacijente sa rakom kod ljudi. Rak pasa koji se javlja u prirodi može poslužiti kao most za terapeutsko prevođenje između glodara i ljudi“.
Na primer, rekao je Toedebuš, gliomi su fatalni tumori mozga kod pasa i ljudi, uzrokujući smrt pacijenata u roku od godinu dana do 18 meseci od dijagnoze.
„Prošlo je više od 20 godina otkako je nova terapija bila efikasna u produžavanju ovog oskudnog vremena preživljavanja kod ljudi“, rekao je Toedebuš. „Pružni očnjaci sa gliomom postaju sve prihvatljiviji kao translacioni model za ljudski gliom, stvarajući mogućnosti finansiranja za proučavanje pseće bolesti i omogućavajući mogućnosti otkrića u lečenju očnjaka i ljudi, podjednako.
Atlas genoma tumora pasa će biti podeljen na nacionalnom nivou sa drugim istraživačima raka.
