Naučnici veruju da nakupljanje beta amiloida u mozgu igra ključnu ulogu u smrti neurona, što može dovesti do Alchajmerove bolesti. Iako većina ljudi razvija neke amiloidne beta proteine mozga kako stare, istraživači sumnjaju da abnormalni oblici proteina mogu biti ključni za razvoj Alchajmerove bolesti.
Kategorija: Nauka
Novi model koji omogućava robotima da ponovo identifikuju i prate ljudske korisnike
Poslednjih godina, robotičari i kompjuterski naučnici su uveli različite nove računarske alate koji bi mogli da poboljšaju interakciju između robota i ljudi u realnim okruženjima. Sveobuhvatni cilj ovih alata je da robote učine odgovornijim i prilagođenijim korisnicima kojima pomažu, što bi zauzvrat moglo olakšati njihovo široko usvajanje.
Otkriveno najstarije ‘pravo’ sedlo u istočnoj Aziji
Arheolozi su koristili radiokarbonsko datiranje da analiziraju najstarije pravo sedlo od drvenog okvira u istočnoj Aziji, otkrivajući kako je uspon mongolskih stepskih kultura verovatno bio potpomognut napretkom konjičke tehnologije.
Otapanje permafrosta: tiha pretnja
Led je bez sumnje jedna od prvih žrtava klimatskih promena, ali efekti našeg zagrejanog sveta nisu ograničeni samo na topljenje leda na površini Zemlje. Zemlja koja je bila zamrznuta hiljadama godina, a naziva se permafrost, otapa se – što doprinosi klimatskoj krizi i izaziva ozbiljne probleme za lokalne zajednice.
Za metastatski rak prostate, imunoterapija može imati neočekivani potencijal
Imunoterapija je bila razočaravajuća kao lečenje raka prostate, ali nova studija Kolumbije sugeriše da moćni tretmani imaju potencijal kada bolest počne da se širi.
Novo (mikro) sočivo na optici: Istraživači razvijaju hibridne ahromate sa visokom efikasnošću fokusiranja
Koristeći 3D štampanje i porozni silicijum, istraživači sa Univerziteta Ilinois Urbana-Champaign razvili su kompaktne, vidljive ahromate talasne dužine koji su neophodni za minijaturizovanu i laganu optiku. Ova hibridna mikro-optika visokih performansi postiže visoku efikasnost fokusiranja, dok minimizira zapreminu i debljinu. Dalje, ova mikrosočiva se mogu konstruisati u nizove kako bi se formirale slike veće površine za ahromatske snimače svetlosnog polja i displeje.
Prekretnice u klimatskim promenama: Da li smo blizu tačke bez povratka?
Na skorašnjem COP 28 sastanku o klimatskim promenama u Dubaiju, predstavljen je Globalni Izveštaj o
Ljudi precenjuju društvene posledice odbijanja poziva
Možda je neoprostivo nepristojno odbiti poziv – čak i onaj na događaj na koji biste više voleli da ne prisustvujete – ali ljudi često precenjuju društvene posledice ako kažu ne, prema istraživanju koje je objavilo Američko udruženje psihologa.
Novo provodljivo vlakno na bazi pamuka razvijeno za pametni tekstil
Jedna vlakna razvijena na Državnom univerzitetu u Vašingtonu imaju fleksibilnost pamuka i električnu provodljivost polimera, nazvanog polianilin.
Novi sindrom može uticati na bebe izložene fentanilu
Lekari kažu da vide ono što misle da je novi sindrom kod beba koje su bile izložene fentanilu dok su u materici.
Poslednje žrtve drevnog tiranosaura i dalje se mogu videti u njegovom stomaku
Fosilizovani dinosaurus od pre oko 75 miliona godina imao je svoj poslednji obrok dobro očuvan u stomaku, otkrivajući iznenađujuće detalje o njegovoj ishrani.
Odmetnički talas: Zabeležen gigantski talas u Tihom okeanu
U novembru 2020., nakaradni talas je izašao iz vedra neba, podigavši usamljenu bovu sa obale Britanske Kolumbije visoku 17,6 metara
Fermentacija je možda pokrenula evoluciju ljudskog mozga
Veliki, sposobni ljudski mozak je čudo evolucije, ali je misterija kako je evoluirao od manjeg mozga primata u kreativni, složeni organ današnjice. Naučnici mogu tačno da odrede „kada“ su naši evolucioni preci razvili veći mozak, koji se otprilike utrostručio kako su ljudski preci evoluirali od dvonožnih primata poznatih kao australopiteci. Ali ‘zašto’ se to dogodilo kada se to dogodilo – šta je podstaklo tu promenu – ostalo je neuhvatljivo.
Ispitivanje dijabetesa pomoću skenera kože i veštačke inteligencije
Promene na malim krvnim sudovima su česta posledica razvoja dijabetesa. Istraživači sa Tehničkog univerziteta u Minhenu (TUM) i Helmholtz Minhen sada su razvili metodu koja se može koristiti za merenje ovih mikrovaskularnih promena na koži – i na taj način proceniti težinu bolesti. Da bi to postigli, kombinuju veštačku inteligenciju (AI) i inovativnu tehnologiju optoakustičnog snimanja visoke rezolucije.
Upozorenje FDA o revolucionarnom lečenju raka krvi
Uprava za hranu i lekove objavila je prošle nedelje da istražuje izveštaje o sekundarnim karcinomima kod pacijenata koji su primili terapiju CAR T-ćelija, jednu od niza imunoterapije koje su revolucionisale negu raka tokom protekle decenije. Tretman reprogramira pacijentove T ćelije, ključni deo imunog sistema, da prepoznaju i napadnu ćelije raka.
Koralni grebeni u opasnosti od rekordne okeanske toplote
Rekordni morski toplotni talasi će izazvati razorno masovno izbeljivanje korala širom sveta u narednih nekoliko godina, prema naučniku sa Univerziteta Kvinslend.
Nova studija raka pruža uvid u osnovne genske mutacije u mijelodisplastičnim sindromima
Nova studija istraživača sa Silvester Comprehensive Cancer Center na Medicinskom fakultetu Univerziteta u Majamiju Miller i saradničkih organizacija pruža uvid u osnovne mehanizme genskih mutacija koje se obično vide kod pacijenata sa mijelodisplastičnim sindromima (MDS) i drugim mijeloidnim neoplazmama.
Čarobne pečurke: Zašto bi psihodelične ‘dizajnerske pečurke’ mogle biti budućnost
Čarobne pečurke mogu da urade neke neverovatne stvari, od izazivanja živih halucinacija do privremenog „rastvaranja“ ega osobe i potencijalno čak i ublažavanja depresije otporne na lečenje.
Vreme je: Naučnici pozivaju svet da proglasi novu epohu na Mesecu
Mesec više nije netaknut. Mi ljudi se petljamo tamo već više od pola veka, a naši otisci, mrtva oprema, srušena svemirska letelica, umetnost, pa čak i izmet je išaran po njegovoj sivoj površini i kraterima.
Istraživanja na miševima sugerišu iznenađujuću vezu između čačkanja nosa i Alchajmerove bolesti
Nedavna studija je otkrila slabu, ali verodostojnu vezu između čačkanja nosa i povećanja rizika od razvoja demencije.