Zbirke prirodnjačkih muzeja su jedinstveni arhivi evolucije. Oni nam omogućavaju da pogledamo daleko u geološku prošlost. Školjke morskih puževa su posebno uobičajeni fosili i dobro su pogodni za rekonstrukciju klimatske istorije i nekadašnje morske distribucije.
Kategorija: Nauka
Bubonska kuga: Od najsmrtonosnije bolesti u istoriji do savremenih izazova
Tokom ljudske istorije, različite zarazne bolesti su nosile plašt „najsmrtonosnije bolesti“ koja inficira ljude.
Maksimiziranje formiranja vodonik peroksida tokom elektrolize vode
Zbog svoje visoke dostupnosti, voda se smatra najkorisnijim početnim materijalom za proizvodnju vodonika. U idealnom slučaju, pretvaranje vode u vodonik proizvodi drugu korisnu supstancu: vodonik peroksid, koji je neophodan u mnogim granama industrije, na primer za proizvodnju dezinfekcionih sredstava.
Podešavanje frekvencija konusnih školjki: Istraživanje otkriva simfoniju fluidne strukture
Skraćene konične školjke su neophodne u industrijama kao što su vazduhoplovstvo i pomorski inženjering, gde je razumevanje njihovog dinamičkog ponašanja ključno. Tradicionalna istraživanja su se prvenstveno fokusirala na cilindrične školjke, ostavljajući prazninu u literaturi u vezi sa konusnim strukturama.
Podmorski kanjoni su ključni za nestabilnost antarktičkog ledenog pokrivača, sugeriše studija
Antarktički kanjoni igraju ključnu ulogu u nestabilnosti ledenog pokrivača Istočnog Antarktika, jer olakšavaju prenošenje relativno tople vode (Circumpolar Deep Vater) iz ambisalnih područja do epikontinentalnog pojasa i odatle do osnove ledenog pokrivača, tako doprinoseći njegovom topljenju.
Uređivanje gena bi moglo dodati novu snagu 100 godina staroj vakcini protiv tuberkuloze
Tuberkuloza datira više od 9.000 godina. To je najzaraznija bakterijska bolest, a 2022. godine od nje je obolelo 10,6 miliona ljudi. Od ovih slučajeva, 23% se dogodilo u Africi.
Genetski uzgoj nudi novu metodu za kontrolu populacije komaraca
Istraživači iz Virginia Tech-a pronašli su novi način za identifikaciju genetskih ciljeva korisnih za kontrolu populacija komaraca, potencijalno nudeći alternativu insekticidima.
Naučnici otkrivaju osnovna pravila o tome kako virus denga inficira komarce i ljudske domaćine
Povećanje slučajeva denga groznice u Americi i upozorenja Centara za kontrolu i prevenciju bolesti o rastućem riziku od infekcije u SAD naglašavaju potrebu za ozbiljnim pristupom u borbi protiv virusnih infekcija koje prenose komarci.
Ekološki tretman čuva jaja lignje od novootkrivenih parazita
Uzgoj lignji u akvakulturi bio je izazov sa kojim su istraživači pokušavali da reše mnogo decenija bez značajnog uspeha. Lignje su veoma osetljive na promene u protoku vode, podložne su bolestima, imaju složene životne cikluse i koje je teško ispuniti sklonost ka hrani i mogu postati agresivne jedna prema drugoj, što ih sve otežava uzgojem.
Muški slonovi otkrivaju novi oblik komunikacije: „Idemo“ tutnjave koordiniraju grupna kretanja
Na savani Nacionalnog parka Etosha u Namibiji, istraživači su otkrili neverovatan aspekt društvenog ponašanja muških slonova. U novoj studiji, koju su sproveli naučnici sa Univerziteta Stenford i drugih institucija, dokumentovano je da muški slonovi koriste specifične tutnjave kao signal za grupni odlazak iz vodene rupe Mushara, otkrivajući sofisticiranu komunikaciju koja je ranije bila poznata samo za ženke slonova u porodičnim grupama.
Miris ljudskog stresa može uticati na emocije pasa, navodeći ih da donose pesimističnije odluke
Psi doživljavaju emocionalnu zarazu od mirisa ljudskog stresa, što ih navodi da donose „pesimističnije“ izbore, otkriva novo istraživanje. Studija koju je predvodio Univerzitet u Bristolu, objavljena u Scientific Reports 22. jula, prva je koja je testirala kako mirisi stresa kod ljudi utiču na učenje i emocionalno stanje pasa.
Novi genetski test može pomoći da se eliminiše oblik naslednog slepila kod pasa
Ova otkrića su od velikog značaja za uzgajivače engleskih ovčara, omogućavajući im da smanje rizik od naslednih bolesti kod pasa. Naučni rad sa psima takođe može pružiti uvid u slične bolesti kod ljudi poput retinitis pigmentosa i identifikovati potencijalne mete za gensku terapiju u budućnosti.
Otkrivena tajna tamnih kometa: Ključ za razumevanje vode na Zemlji
Napori istraživača usmereni su ka daljem praćenju i proučavanju tamnih kometa kako bi se bolje razumela njihova dinamika i poreklo.
Dugovečni proteini u jajnicima mogli bi otkriti tajne očuvanja plodnosti
Sisari se rađaju sa svim oocitima (ili jajnim ćelijama) koji će im ikada zatrebati, ali kako ćelije ostaju žive i aktivne tako dugo je nešto kao misterija. Par studija je sada otkrilo da bi se sve moglo svesti na robusnost njihovih proteina.
Mahovina je toliko ekstremna da naučnici misle da bi mogla da uspeva na Marsu
Mahovine su među najvećim teraformatorima na Zemlji, pretvarajući neplodnu stenu u plodno zemljište, a sada tim naučnika predlaže da bi ove nevaskularne biljke mogle da urade isto na Marsu.
Antarktički crvi imaju neverovatnu tajnu za preživljavanje smrtonosne ledene vode
Ovo istraživanje pruža nova saznanja o adaptaciji i otpornosti morskih beskičmenjaka na ekstremne uslove, uz pomoć bakterija. Studija je objavljena u časopisu Science Advances.
Zaštita samo 1,2% Zemljinog zemljišta mogla bi da spreči masovno izumiranje
Ljudi ‘sakaćuju’ drvo života, seku cele grane, jednu po jednu, brzim tempom rezidbe koji Zemlja nikada ranije nije iskusila.
Nešto čudno se dešava vašim očima kada dišete
Naše oči nam pomažu da sagledamo svet oko nas i mogu otkriti mnogo o našim unutrašnjim svetovima, od onoga što možda zamišljamo do ranih znakova gubitka sluha.
Studija genoma govori o restauraciji američkog kestena
Ove saznanja pružaju osnovu za dalja istraživanja i akcije usmerene ka očuvanju američkog kestena i njegove genetske raznolikosti, kako bi se osigurala dugoročna otpornost ove vrste na promenljive uslove sredine.
Odskočna daska za divlje životinje: Kako povezivanje staništa može pomoći prirodi da napreduje u gradovima
U zaključku, fokusiranje na povezivanje izolovanih delova staništa kroz strategijsko lociranje zelenih površina može značajno doprineti očuvanju autohtonih vrsta u gradovima. Ovaj pristup ne samo da promoviše biodiverzitet već i omogućava ljudima da uživaju u prirodi u svojoj svakodnevici.