Novo inovativno istraživanje otkrilo je da je aktivnost različitih verzija gena izraženih u mozgu povezana sa akumulacijom proteina tau, što je obeležje Alchajmerove bolesti.
Kategorija: Nauka
Razotkrivanje strukture noradrenalinskog transportera (NET) pomaže razvoju novih lekova
Noradrenalin (NA) je važan monoaminski neurotransmiter u nervnom sistemu. Noradrenalinski transporter (NET) koji se nalazi na presinaptičkoj membrani može transportovati NA u presinaptičke neurone.
Venerini ‘kontinenti’ sugerišu iznenađujuću vezu sa ranom Zemljom
Novo istraživanje je otkrilo da Venera, koja se često smatra Zemljinim negostoljubivim blizankom, možda deli iznenađujuću geološku istoriju sa našom planetom.
Fizičari izvještavaju o novim uvidima u egzotične čestice ključne za magnetizam
Ključni deo ovog istraživanja je bila upotreba rezonantno neelastičnog rasejanja rendgenskih zraka (RIKSS), eksperimentalne tehnike koja je omogućila direktno merenje propagacije eksitona. Ovo istraživanje ne samo da je doprinelo razumevanju osnovnih svojstava ovih materijala, već je otvorilo put ka identifikaciji i kontroli novih materijala sa specifičnim elektronskim i magnetnim svojstvima.
Razumevanje i upravljanje ponašanjem konja sa simptomima sličnim PTSP-u
Druženje konja je izgrađeno na temeljima poverenja i brige. Ipak, održavanje poverenja konja može biti izazovno, posebno kada je prošli događaj ostavio životinju sa ponašanjem koje odražava ono što je dijagnostikovano kao posttraumatski stresni poremećaj (PTSP) kod ljudi.
Istraživači napravili proboj u pokušaju da razviju vakcine i lekove za zanemarene tropske bolesti
Naučnici su razvili novi, bezbedan i efikasan način da zaraze dobrovoljce parazitom koji izaziva lajšmaniozu i mere imunološki odgovor organizma, čime se vakcina za zanemarenu tropsku bolest približava korak bliže.
Nova analiza DNK pomaže da se razbije 200 godina stara kraljevska teorija zavere
Profesor King ističe da, iako su uspeli da otkriju da Hauser nije povezan sa kućom Baden, pravi identitet mladića i dalje ostaje misterija. Njegov genetski profil sugerira zapadnoevropsko poreklo, ali nije moguće precizno odrediti geografsko poreklo.
Mumija ‘Žene koja vrišti’ možda je umrla u agoniji pre 3.500 godina
Napredne tehnike kao što su CT skeniranje, SEM, FTIR i KSRD omogućile su istraživačima da zaronje duboko u prošlost i otkriju više o ovoj zagonetnoj mumiji. Njihova istraživanja pružaju dragocen uvid u drevnu egipatsku praksu mumifikacije i životne uslove tog doba.
Naučnici razvijaju inovativne 3D štampane materijale za medicinske primene i šire
U potrazi za razvojem materijala nalik na život koji će zameniti i popraviti delove ljudskog tela, naučnici se suočavaju sa ogromnim izazovom: prava tkiva su često i jaka i rastegljiva i razlikuju se po obliku i veličini.
Vulkanske erupcije na Islandu će goreti vekovima – oni su leglo za naučna otkrića
Islandski vulkani, poznati po svojoj sirovoj moći, i dalje fasciniraju i šokiraju naučnike širom sveta. Od 2021. godine, poluostrvo Rejkjanes je bilo domaćin sedam značajnih vulkanskih erupcija, koje su pružile dragocena saznanja o tome kako vulkani funkcionišu i kako uticati na njihove erupcije.
Nova studija otkriva da globalne emisije metana brzo rastu i kako možemo da preduzmemo akciju
Znaci upozorenja su svi tu: rekordna vrućina, narušeno zdravlje, nestajanje ledenih pokrivača i još nepredvidivo vreme.
Otkriven prvi ekstragalaktički akrecioni disk: Novosti iz velikog Magelanovog oblaka
Astronomi su nedavno primetili znake proširenog diska prašine i gasa koji se vrti u orbiti oko udaljene zvezde.
Otkriće egzoplanete Gliese 12 b: Nova nade za pronalaženje naseljivih svetova
Gliese 12 b, sa svojom relativno bliskom udaljenošću od Zemlje, predstavlja priliku za dublje istraživanje površinskih karakteristika i atmosfere, pružajući nadu i radoznalost u istraživanju svemira i mogućnosti koje se kriju izvan našeg solarnog sistema.
Cela nova grupa mikroba koji emituju metan otkrivena u Jelouston Springsu
Dve studije o metanogenima pronađenim u toplim izvorima Jeloustona objavljene su u časopisu Nature, dok je studija o metanogenima na naftnom polju u Kini objavljena zajedno s istraživanjem iz Montane. Ovo istraživanje otvara nova vrata u proučavanju metanogena i njihovog uticaja na globalni ekosistem.
Opasne po zdravlje ‘zauvek hemikalije’ uklonjene iz vode 3D štampanim keramičkim mastilom
Inženjeri su izmislili novi način za uklanjanje ‘zauvek hemikalija’ štetnih po zdravlje iz vode — pomoću 3D štampanja.
Srednjovekovna francuska dijeta otkrivena analizom izotopa otkriva društvene i verske uticaje
Arheolozi koji rade u regionu Languedoc u južnoj Francuskoj koristili su stabilne izotope da otkriju nove uvide u srednjovekovnu ishranu. Istraživanje, koje je u časopisu Archaeological and Anthropological Sciences objavila vodeća autorka dr Džejn Holmstrom i kolege, otkrilo je nijansirane razlike u ishrani među društvenim klasama zasnovane na složenoj interakciji religije, društvenog statusa i ishrane.
Nove perspektive za korišćenje korala u istraživanju klime
Drevne temperature okeana najčešće se rekonstruišu analizom odnosa različitih atoma kiseonika u ostacima kalcijum karbonata fosila. Međutim, ovo predstavlja mnoge izazove, uključujući kombinaciju bioloških procesa poznatih kao „vitalni efekti“ koji su veoma primetni kod korala i mogu uticati na podatke.
Skriveni igrači u klimatskim promenama: Kako mikroskopski proteini mogu oblikovati našu budućnost
U narativu o klimatskim promenama, često se fokusiramo na velike i vidljive – poput glečera koji se smanjuju i uragana koji se uzburkavaju. Ali postoji još jedan svet, mikroskopski i skriven, koji je jednako ključan i u fokusu je nove studije dr Ejmi Gledfelter, ćelijskog biologa na Medicinskom fakultetu Univerziteta Djuk.
Naučnici koriste novu tehnologiju da spasu životinje od izumiranja
Istraživanje koje su sproveli Univerzitet Varvik i Univerzitet Novog Južnog Velsa u Australiji, analizira zvukove životinja iz ugroženih vrsta, uključujući vrste slonova, kitova i ptica.
Nova tehnika nanosensinga za kontrolu kvaliteta virusnih vektora u genskoj terapiji
Virusni vektori imaju veliki potencijal za uređivanje gena i gensku terapiju, ali postoji hitna potreba da se razviju metode kontrole kvaliteta kako bi se minimizirali potencijalni neželjeni efekti na pacijente. Rešavajući ovo, istraživači iz Japana su razvili pristup zasnovan na nanosensingu koji može razlikovati funkcionalne i neispravne virusne vektore na nivou jedne čestice. Ova zgodna i jeftina tehnika će nas, nadamo se, dovesti korak bliže napredovanju u lečenju genetskih poremećaja.