NjUJORK – Stopa smrtnosti od vatrenog oružja u SAD prošle godine dostigla je najviši nivo u skoro tri decenije, a stopa među ženama raste brže nego kod muškaraca, prema studiji objavljenoj u utorak, preneo je AP.
Porast među ženama – što je najdramatičnije, crnkinjama – igra tragičnu i nedovoljno priznatu ulogu u broju koji je u velikoj meri okrenut ka muškarcima, rekli su istraživači.
„Žene se mogu izgubiti u diskusiji jer su mnogi smrtni slučajevi muškarci“, rekao je jedan od autora, dr Erik Fligler sa Harvardske medicinske škole.
Među crnkinjama, stopa ubistava vezanih za vatreno oružje se više nego utrostručila od 2010., a stopa samoubistava vezanih za oružje se više nego udvostručila od 2015, napisali su Fleegler i njegovi koautori u radu koji je objavio JAMA Netvork Open.
Istraživanje je jedna od najsveobuhvatnijih analiza smrtnih slučajeva od oružja u SAD poslednjih godina, rekao je Dejvid Hemenvej, direktor Centra za kontrolu povreda Univerziteta Harvard.
U oktobru su Centri za kontrolu i prevenciju bolesti objavili podatke o smrti od vatrenog oružja u SAD prošle godine, brojeći više od 47.000 – najviše u najmanje 40 godina.
Stanovništvo SAD raste, ali istraživači kažu da je i stopa smrtnih slučajeva od oružja sve gora. Stopa ubistava i samoubistava vezanih za oružje u Americi porasla je za 8% prošle godine, a svaki je dostigao nivoe koji nisu viđeni od ranih 1990-ih.
U novoj studiji, istraživači su ispitali trendove smrti od vatrenog oružja od 1990. godine. Otkrili su da su smrtni slučajevi od vatrenog oružja počeli da se stalno povećavaju 2005. godine, ali se rast nedavno ubrzao, sa skokom od 20% od 2019. do 2021. godine.
Zašto je broj smrtnih slučajeva od oružja tako dramatično porastao tokom pandemije COVID-19? To je „jednostavno pitanje sa verovatno komplikovanim odgovorom na koji niko zaista ne zna odgovor“, rekao je Flegler, lekar hitne medicine u Bostonskoj dečijoj bolnici.
Faktori bi mogli uključivati poremećaje u radu i ličnom životu ljudi, veću prodaju oružja, stres i probleme sa mentalnim zdravljem, kažu stručnjaci.
Istraživači su izbrojali više od 1,1 milion smrtnih slučajeva od vatrenog oružja tokom te 32 godine – otprilike isto koliko i broj američkih smrtnih slučajeva koji se pripisuju COVID-19 u poslednje tri godine.
Oko 14% ubijenih iz oružja bile su žene, ali je porast stope među njima izraženiji. Bilo je oko 7 smrtnih slučajeva od vatrenog oružja na 100.000 žena prošle godine, u odnosu na oko 4 na 100.000 u 2010. – povećanje od 71%. Uporedivo povećanje za muškarce iznosilo je 45%, a stopa je porasla na oko 26 na 100.000 sa oko 18 na 100.000 u 2010.
Za crnkinje, stopa samoubistava vatrenim oružjem porasla je sa oko 1,5 na 100.000 u 2015. na oko 3 na 100.000 prošle godine. Njihova stopa smrtnosti u ubistvima prošle godine bila je više od 18 na 100.000, u poređenju sa oko 4 na 100.000 za latinoameričke žene i 2 na 100.000 za bele žene.
Najveća stopa smrtnosti od ubistava od oružja i dalje je kod mladih crnaca, 142 na 100.000 za one u ranim 20-im. Najveća stopa smrtnosti od samoubistava oružjem je kod belaca u ranim 80-im godinama, 45 na 100.000, rekli su istraživači.
U komentaru koji prati studiju, tri istraživača sa Univerziteta u Mičigenu izjavila su da je dokument potvrdio rasne i seksualne razlike u smrtnim slučajevima u SAD od oružja i da su ubistva koncentrisana u gradovima, a da su samoubistva češća u ruralnim područjima.
„Nasilje vatrenim oružjem je problem koji se pogoršava u Sjedinjenim Državama“ i zahtevaće niz napora za kontrolu, napisali su.
