NjUJORK — Stope na hipoteke su skočile, prodaja kuća je opala, a kreditne kartice i auto krediti su poskupeli. Stope štednje su ipak nešto sočnije.
Ipak, pošto su Federalne rezerve brzo povećale kamatne stope, mnogi ekonomisti kažu da se plaše da je recesija neizbežna u narednim mesecima – a sa njom i gubitak posla koji bi mogao da izazove teškoće za domaćinstva već najgore pogođene inflacijom.
Čak i pre nego što Federalne rezerve ponovo reaguju u sredu kako bi naglo podigle svoju ključnu kratkoročnu kamatnu stopu – verovatno će biti najavljeno treće uzastopno povećanje od tri četvrtine poena – njena prethodna povećanja stope osećaju domaćinstva širom privrede.
Očekuje se da će najnoviji potez Fed-a povećati svoju referentnu stopu na raspon od 3% do 3,25%, što je najviši nivo u 14 godina. Njegovo stabilno povećanje stope čini pozajmljivanje potrošača i preduzeća sve skupljim – za kuće, automobile i druge kupovine. I skoro sigurno dolazi još planinarenja. Očekuje se da će zvaničnici Fed-a signalizirati u srijedu da bi njihova referentna stopa mogla dostići čak 4,5% do početka sljedeće godine.
Ako je jedna od definicija inflacije „previše novca juri prema malo robe“, onda se Fed nada da će poskupljenjem pozajmljivanja novca smanjiti količinu novca u opticaju, što će na kraju smanjiti cene.
Svako ko pozajmi novac za veliku kupovinu, kao što je kuća, automobil ili veliki uređaj, biće pogođen, rekao je Skot Hojt, analitičar Mudis analitike.
„Nova stopa prilično dramatično povećava vaše mesečne uplate i troškove“, rekao je on. „To takođe utiče na potrošače koji imaju mnogo dugova na kreditnim karticama – to će odmah pogoditi.
Uz to, Hojt je primetio da otplate duga domaćinstava, kao proporcija prihoda, ostaju relativno niske, iako su u poslednje vreme porasle. Dakle, čak i dok stope zaduživanja stalno rastu, mnoga domaćinstva možda neće odmah osetiti mnogo veći teret duga.
„Nisam siguran da su kamatne stope trenutno najvažnije za većinu potrošača“, rekao je Hojt. „Izgleda da su više zabrinuti za namirnice i šta se dešava na benzinskoj pumpi. Cene mogu biti nešto nezgodno za potrošače da se oko sebe osmisle.“
Čak i pre odluke Fed-a u sredu, stope pozajmljivanja kreditnih kartica dostigle su najviši nivo od 1996. godine, prema Bankrate.com, i one će verovatno nastaviti da rastu.
A kako inflacija besni, postoje znaci da se Amerikanci sve više oslanjaju na kreditne kartice kako bi pomogli u održavanju svoje potrošnje. Ukupna stanja na kreditnim karticama premašila su 900 milijardi dolara, prema Federalnim rezervama, što je rekordno visoko, iako taj iznos nije prilagođen inflaciji.
Džon Lir, glavni ekonomista Morning Consult-a, istraživačke firme za istraživanje, rekao je da njene ankete sugerišu da više Amerikanaca troši ušteđevinu koju su akumulirali tokom pandemije i da umesto toga koristi kredit. Na kraju, rastuće stope bi mogle otežati tim domaćinstvima da otplate svoje dugove.
Oni koji se ne kvalifikuju za kreditne kartice sa niskim stopama zbog slabih kreditnih rezultata već plaćaju znatno veće kamate na svoje stanje i nastaviće da plaćaju.
Kako su stope rasle, krediti od nula procenata koji se prodaju kao „Kupi sada, plati kasnije“ takođe su postali popularni među potrošačima. Ipak, dugoročni zajmovi sa više od četiri otplate koje ove kompanije nude podležu istim povećanim stopama zaduživanja kao i kreditne kartice.
Za ljude koji imaju kreditne linije ili drugi dug sa varijabilnom kamatom, stope će se povećati za otprilike isti iznos kao i povećanje Fed-a, obično unutar jednog ili dva ciklusa naplate. To je zato što su te stope delimično zasnovane na osnovnoj stopi banaka, koja prati Fed-ovu.
Auto krediti su na najvišem nivou od 2012, prema Greg McBride-u iz Bankrate.com. Stope na nove auto-kredite će verovatno porasti za skoro isto koliko i Fed-ova stopa. To bi moglo izbaciti neke kupce sa nižim prihodima sa tržišta novih vozila, rekla je Džesika Koldvel, izvršna direktorka Edmunds.com.
Koldvel je dodao da se celokupno povećanje ne prenosi na potrošače; neki proizvođači automobila subvencionišu stope kako bi privukli kupce. Bankrate.com kaže da je 60-mesečni kredit za nova vozila u proseku iznosio nešto više od 5% prošle nedelje, u odnosu na 3,86% u januaru. Kredit za korišćena vozila na 48 meseci iznosio je 5,6%, u odnosu na 4,4% u januaru.
Prema Caldvellu, mnogi kupci sa nižim prihodima već su povučeni sa tržišta novih vozila. Proizvođači automobila su bili u mogućnosti da dobiju najviše dolara za svoja vozila jer je potražnja velika, a ponuda niska. Više od godinu dana, industrija se bori sa nedostatkom kompjuterskih čipova koji je usporio fabrike širom sveta.
Rastući prinosi na štedne račune sa visokim prinosom i potvrde o depozitu (CD) doveli su ih na nivoe koji nisu viđeni od 2009. godine, što znači da će domaćinstva možda želeti da povećaju štednju gde god je to moguće. Takođe sada možete zaraditi više na obveznicama i drugim investicijama sa fiksnim prihodom.
Iako štedni, CD-ovi i računi na tržištu novca obično ne prate promene Fed-a, onlajn banke i druge koje nude štedne račune sa visokim prinosom mogu biti izuzeci. Ove institucije se obično agresivno takmiče za deponente. (Ulov: ponekad zahtevaju značajno visoke depozite.)
Uopšteno govoreći, banke imaju tendenciju da kapitalizuju okruženje sa višim kamatnim stopama kako bi povećale svoj profit nametanjem viših stopa zajmoprimcima, a da pritom ne nude nužno sokovne stope štedišama.
Prošle nedelje je prosečna fiksna hipotekarna stopa premašila 6%, što je najviša tačka u poslednjih 14 godina, što znači da su stope na stambene kredite oko dva puta skuplje nego pre godinu dana.
Hipotekarne stope se ne kreću uvek savršeno u tandemu sa povećanjem Fed-a, umesto toga prate očekivani prinos na desetogodišnjem trezoru. Prinos na desetogodišnje trezorske zapise dostigao je skoro 3,6%, što je najviši nivo od 2011.
Zakupnine su porasle za 11 odsto u odnosu na prošlu godinu, rekao je Deril Ferveder, ekonomista brokerske kuće Redfin. Ali rast cena je usporen, a neki iznajmljivači se sele u pristupačnije oblasti.
Ako ste finansijski u mogućnosti da nastavite sa kupovinom kuće, verovatno ćete imati više opcija nego bilo kada u protekloj godini. Prodaja novih i postojećih domova je u stalnom padu mesecima.
Kriptovalute poput bitkoina su pale u vrednosti otkako je Fed počeo da povećava stope. Kao i mnoge ranije visoko cenjene tehnološke akcije. Bitcoin je pao sa vrha od oko 68.000 dolara na ispod 20.000 dolara.
Više stope znače da su sigurna sredstva poput trezora postala privlačnija investitorima jer su se njihovi prinosi povećali. To zauzvrat čini rizičnu imovinu poput tehnoloških akcija i kriptovaluta manje atraktivnim.
Ipak, bitkoin i dalje pati od problema odvojenih od ekonomske politike. Dve velike kripto firme su propale, poljuljajući poverenje kripto investitora.
Predsednik Fed-a Džerom Pauel upozorio je prošlog meseca da je „naša odgovornost da obezbedimo stabilnost cena bezuslovna“ – primedba koja se široko tumači da znači da će se Fed boriti protiv inflacije povećanjem stope čak i ako to zahteva dubok gubitak radnih mesta ili recesiju.
Cilj je da se uspori potrošnja potrošača, čime se smanjuje potražnja za domovima, automobilima i drugim dobrima i uslugama, na kraju hladi privredu i snižava cene.
Pauel je priznao da bi agresivno podizanje kamatnih stopa „donelo bol“.
Neki ekonomisti tvrde da će rasprostranjena otpuštanja biti neophodna za usporavanje rasta cena. Jedan od razloga je taj što zategnuto tržište rada podstiče rast plata i veću inflaciju. U avgustu je privreda dobila 315.000 radnih mesta. Za svakog nezaposlenog radnika oglašena su otprilike dva radna mesta.
„Otvorena radna mesta i dalje premašuju zapošljavanje, što ukazuje da se poslodavci i dalje bore da popune upražnjena radna mesta“, primetila je Odeta Kuši, ekonomista u First American.
Kao rezultat toga, neki tvrde da bi veća nezaposlenost mogla ublažiti pritiske na plate i ukrotiti inflaciju. Istraživanje koje je ranije ovog meseca objavila institucija Brukings navodi da bi nezaposlenost možda morala da pređe čak 7,5 odsto da bi se inflacija smanjila na cilj Fed-a od 2 odsto.
Zajmoprimci koji uzimaju nove privatne studentske kredite treba da se pripreme da plate više kako se stope povećavaju. Trenutni raspon za federalne kredite je između oko 5% i 7,5%.
Uz to, isplate federalnih studentskih kredita obustavljene su uz nultu kamatu do 31. decembra kao deo hitne mere uvedene na početku pandemije. Predsednik Džo Bajden je takođe najavio neke oproste zajma, do 10.000 dolara za većinu zajmoprimaca i do 20.000 dolara za primaoce Pell Grant-a.
Cene akcija su porasle u avgustu na osnovu nade da će Fed preokrenuti kurs. Ali izgleda sve manje verovatno da će se stope uskoro smanjiti. Ekonomisti očekuju da zvaničnici Fed-a prognoziraju da bi ključna stopa mogla da dostigne 4% do kraja ove godine. Takođe će verovatno signalizirati dodatna povećanja u 2023. godini, čak i na 4,5%.
Kratkoročne stope na ovim nivoima će učiniti recesiju verovatnijom povećanjem troškova hipoteka, kredita za automobile i poslovnih kredita. Dok se Fed nada da će veći troškovi zaduživanja usporiti rast hlađenjem vrućeg tržišta rada i ograničavanjem rasta plata, postoji rizik da bi Fed mogao oslabiti ekonomiju, uzrokujući recesiju koja bi proizvela značajne gubitke radnih mjesta.
