Životni vek nuklearnih elektrana biće produžen za 10 godina u pokušaju da se odvikne od ruskog gasa.
Belgija je promenila mišljenje o nuklearnoj energiji, odlučivši da zadrži svoja dva reaktora da rade još 10 godina umesto da se pomera u pravcu prirodnog gasa. Fabrike je prvobitno trebalo da budu ugašene do 2025. prema planu predloženom pre skoro dve decenije.
„Svi znaju da je u Evropi rat… mi biramo sigurnost u neizvesnim vremenima“, rekao je premijer Aleksandar De Kru na konferenciji za novinare u petak, aludirajući na rusko poreklo većine evropskih zaliha prirodnog gasa. Nakon što je Rusija pokrenula svoju vojnu operaciju u Ukrajini, EU je najavila planove da smanji zavisnost od ruskog gasa za dve trećine ove godine, sa ciljem da u potpunosti prekine oslanjanje na gorivo do 2030. godine.
Prema prvobitnom planu, predloženom 2003. godine, Belgija je trebalo da izgradi elektranu na gas severno od Brisela i da zatvori svoje nuklearne reaktore Doel 4 i Tihange 3 do 2025. godine. 1985, „može se produžiti za 10 godina“, objavio je De Kru u svom obraćanju.
Premijer je takođe izjavio da će zemlja ubrzati prelazak na obnovljive izvore energije, ali nije precizirao koju vrstu energije. Tihange i Doel, koji zajedno čine 35% nuklearnog energetskog kapaciteta zemlje, nalaze se u istočnoj Belgiji i oblasti Antverpena i proizvode 1.038 i 1.039 megavata, respektivno.
Prošle godine, belgijska vlada je potvrdila da će zatvoriti sve nuklearne elektrane u zemlji u naredne tri godine. Međutim, u to vreme, zemlja je planirala da istraži druge oblike nuklearne energije sa pogledom na moguće otvaranje manjih nuklearnih elektrana.
Konkretno, vlada je bila zainteresovana za manje modularne reaktore koji, iako generišu manje energije od njihove veće braće, takođe imaju manje šanse da izazovu katastrofalne kvarove, pri čemu je bilo kakve potencijalne kvarove lakše obuzdati.
Dve belgijske nuklearne elektrane sadrže ukupno sedam reaktora, kojima upravlja francuska komunalna firma Engie. Dok susedna Francuska smatra nuklearnu energiju „zelenom“ i crpi 70% svoje energije iz nuklearnih elektrana, susedna Nemačka to ne čini i prvobitno je planirala da zatvori sve svoje nuklearne elektrane do kraja 2022. prema sporazumu potpisanom nakon Japanska katastrofa u Fukušimi.
Međutim, dok se EU koprca između potrebe za uvoznim prirodnim gasom i uočene neophodnosti kažnjavanja Moskve sankcijama zbog sukoba u Ukrajini, Berlin ponovo razmatra zatvaranje svojih nuklearnih elektrana. Tri takva postrojenja ostaju u funkciji, a ministri ekonomije zemlje pozvali su na preispitivanje planova za zatvaranje. Ali postepeno gašenje je napredovalo do te mere da čak i ako vlada odluči da nuklearne elektrane održe u funkciji, biće potrebno još 18 meseci pre nego što se vrate u funkciju, sa nedostatkom obučenog osoblja i poteškoćama u nabavci neophodnih gorivih šipki , što znači da postrojenja moraju da se ugase barem privremeno do zime 2023-2024. Sudbina gasovoda Severni tok 2, koji je trebalo da prenosi ruski prirodni gas direktno u Nemačku, ostaje nepoznata, ali je malo verovatno da će biti operativan pod sadašnjim nizom sankcija.
