„Sve u svemu situacija sa korona virusom nikada nije bila globalno povoljnija, jer se ne pojavljuje nova varijanta. Korona se obično pojavljuje kao nova varijanta u područjima gde virus slobodno cirkuliše, gde nema kolektivnog imuniteta i kako vidimo pošto je cirkulacija sve manja, sve je manja šansa za pojavu nove varijante koronavirusa“, rekao je Kon u izjavi Tanjugu.
Ocenio je da zbog toga postoji i optimizam koji je pokazao i direktor Svetske zdravstvene organizacije da se bliži kraj pandemije.
Upitan da li zaista možemo da se nadamo skorom kraju pandemije, on je kazao da „možemo i te kako da se nadamo“.
„Ako me neko pita, ali ne javno, dam neko svoje prilično optimistično mišljenje. Međutim, moram biti vrlo uzdražan, zato što još ne znamo šta nas tačno čeka. Najobjektivniji odgovor je da ćemo za mesec i po dana biti malo pametniji. U naredne dve nedelje imamo još pad, neće se desiti ništa, ali kako dolaze virusi sa južne hemisfere tako ćemo pratiti šta se dešava“, rekao je Kon.
Dodao je da se sada nalazimo u situaciji kada kod nas počinje jesen, a na južnoj hemisferi proleće i da je to trenutak kada virusi mogu da se menjaju i da se sele iz jedne u drugu hemisferu.
„Međutim, činjenica je da postoje neke zemlje gde je broj zaraženih korona virusom i dalje u porastu. U dobrom delu Evrope je u stagnaciji aktivnost, pa čak poslednje nedelje kreće neki blagi porast“, rekao je epidemiolog.
On je dodao da će se „selidba virusa verovatno desiti“.
„Pratićemo šta se dešava u oktobru i novembru, jer tada ćemo videti da li će biti porasta ili ne. Bitno je da smo u trećoj nedelji posle početka škole, a da nije došlo do porasta u svim uzrastima. Došlo je do porasta broja zaraženih u jednoj grupaciji, ali bez posebnog značaja“, istakao je Kon.
Upitan šta nas čeka kada dođe grip i da li će se situacija kada se „sudare“ grip i korona zakomplikovati, Kon je kazao da ne očekuje da će to značajno uticati na koronu.
„Grip se kod nas može pojaviti u oktobru i novembru, kada imate neke nove varijante, ali najčešće se pojavljuje u decembru i svoj neki maksimum ima tek u februaru. To ne znači da ne treba pratiti šta se dešava i sa gripom. Recimo, u Australiji grip je bio sa značajno većom aktivnošću nego što je bio pre korone“, podsetio je Kon.
On je dodao da će se grip sigurno pojaviti i podsetio da ga je bilo i prošle godine, ali da se ništa značajno nije deslio.
„Nadamo se da se neće desiti ništa značajno ni ove godine, ali je sasvim sigurno i izvesno da ćemo imati i jedno i drugo“, kazao je Kon.
Na pitanje koliko je važna imunizacija od gripa, kaže da je ona izuzetno bitna, posebno za određene kategorije stanovništa.
Objašnjava da grip može biti opasan za starije i one koji imaju teška zdravstvena stanja.
„On izazove bolest koja dovodi do pada imuniteta i kao što imamo poskovid, tako imamo i posle gripa jedno stanje koje duže traje i koje može voditi do vrlo ozbiljnih komplikacija i smrti. Zato se oni stariji od 65 godina i hronični bolesnici uglavnom i vakcinišu. Međutim, taj obuhvat je kod nas još mnogo manji nego što bi zaista trebalo da bude i što bi obezbedilo potpunu zaštitu“, istakao je Kon.
