Iako postoji snažna odlučnost širom sveta da se vrati u novu normalnost u svetu posle COVID-a, pandemiju je skoro nemoguće zaboraviti. Velika količina podataka takođe pruža uvid u koji možda ne želimo da se pomerimo još uvek – kako smo to rešili.
Vanredni profesor i predsedavajući UNM političkih nauka Jami Nelson-Nunjez ocenjuje politiku COVID-a u istraživačkom radu pod naslovom „Nefarmaceutske intervencije u borbi protiv COVID-19 u Americi opisane kroz dnevne podnacionalne podatke“, objavljenom nedavno u časopisu Naučni podaci. Tokom pandemije COVID-19, ona i međunarodni tim istraživača istraživali su uticaj akcija i planova vlada Latinske Amerike.
Kao i u SAD, politika na nacionalnom, državnom i lokalnom nivou uticala je na odluke o ublažavanju COVID-19 širom sveta, utičući na slučajeve, smrti, hospitalizacije, poslove i obrazovanje. Nelson-Nunjez je posebno posmatrao uzroke i posledice politike i politike u Boliviji kroz višemesečne podatke.
„Bolivija je zaista interesantan slučaj jer imaju sistem koji je uglavnom decentralizovan stvarajući mnogo varijacija u različitim regionima. Naš glavni fokus je bio na tome da pogledamo efekte politika i kako su evoluirali“, rekao je Nelson-Nunjez. „Bili smo izuzetno produktivni na projektu i naš rad je bacio svetlo na politički presek pandemije u Boliviji i kako to govori o onome što se dešava u nekoliko drugih zemalja.
„Ovo je bilo povezano sa onim što se dešavalo u Sjedinjenim Državama. Bilo je to duboko političko vreme u našoj zemlji. Ovi politički obrasci su se odrazili u nekoliko zemalja, što je činilo zanimljivu komparativnu studiju“, rekao je Nelson-Nunjez.
Pandemija se dogodila u vreme preokreta u nacionalnoj politici u Boliviji. Nakon već burnih izbora u jesen 2019., prelaznoj vladi Bolivije nedostajao je legitimitet i zemlja je bila duboko podeljena.
„Postojao je sukob koji je ključao neko vreme. Zemlja je bila u trenutku krize spornog liderstva. Bilo je zanimljivo pratiti kako je dinamika pandemije u Boliviji bila oblikovana ovim političkim složenostima širom zemlje“, Nelson – rekao je Nunjez.
Kada su izbori po drugi put odloženi, desetine hiljada Bolivijaca širom zemlje izašlo je na ulice i protestovalo mesecima. Deo tih protesta na nekim mestima uključivao je i stvaranje blokada kako medicinska oprema ne bi mogla da prođe.
„Bolivija je oduvek bila van snage kada su protesti u pitanju. Njeni ljudi su uvek bili visoko mobilisani i sposobni da prevaziđu te probleme kolektivnog delovanja kako bi pokrenuli značajne proteste“, rekao je Nelson-Nunjez. „U Boliviji postoji istorija ljudi koji su danima marširali do centralne vlade, a zatim okupirali ulice u glavnom gradu.
Sa tim nemirima, nefarmaceutske intervencije (NPI) bile su retke. Veliki odgovor vlade s obzirom na izazov ionako slabih državnih kapaciteta u zdravstvenim uslugama otežavao je donošenje i sprovođenje koherentnih politika.
„Centralna vlada je pokušavala da smisli kako da upravlja brodom za celu zemlju, dok su regionalni i lokalni akteri osporavali ove odluke“, rekao je Nelson-Nunjez. „Politika i dinamika upravljanja na više nivoa mogu učiniti lokalne zajednice veoma ranjivim na ovakve vrste događaja.
Čak i sa NPI-ovima i uputstvima izdatim tokom vremena, bilo je premalo i prekasno. Bolnički sistem je u potpunosti propao u leto 2020.
Pored toga, imajući u vidu stanje rukovodstva, iako su izdati neki NPI, bilo je potrebno više poverenja javnosti da bi se pridržavala vladinih politika i omogućila vladama da kreiraju i sprovode politike. Njene kolege su pronašle slične rezultate u drugim zemljama Latinske Amerike.
„Osnovni dispariteti u zdravlju su politički. Ispod zdravstvene realnosti su važni politički faktori, a ako ih zanemarimo, zaista ne razumemo kako i zašto dolazi do pandemije ili zašto se zdravstveni dispariteti pojavljuju na način na koji jesu“, Nelson- rekao je Nunjez.
Nelson-Nunjez kaže da je ovo istraživanje jedan od mnogih načina na koji su javno zdravlje i politika isprepleteni.
„Ponekad ljudi ne razumeju političke nauke. Kao disciplinu, mi proučavamo moć, što znači da proučavamo resurse i raspodelu tih resursa“, rekao je Nelson-Nunjez. „Zdravlje je resurs, a pristup uslugama je resurs. Možemo da vidimo političke faktore širom sveta koji oblikuju sposobnost širenja bolesti i rok za hitne globalne zdravstvene situacije.“
