Broj radnih mesta u SAD pao je manje nego što se očekivalo u maju, što ukazuje na još uvek zategnuto tržište rada koje bi moglo da zadrži Federalne rezerve na putu agresivne monetarne politike dok se bori sa visokom inflacijom, prenosi Rojters.
Iako je istraživanje Instituta za upravljanje nabavkom u sredu pokazalo da je njegova mera zaposlenosti u sektoru usluga smanjena u junu po treći put u poslednjih pet meseci, preduzeća su se žalila da „ne mogu da popune radna mesta sa kvalifikovanim kandidatima“ i da „tražnja za talenat je veći“.
Fed pokušava da ohladi tražnju za radnom snagom i ukupnu ekonomiju kako bi inflaciju sveo na cilj od 2%.
„Sve dok je tržište rada snažno, Fed će verovatno zadržati kamatne stope u porastu kako bi usporio aktivnost na niže“, rekao je Kristofer Rupki, glavni ekonomista u FVDBONDS u Njujorku.
„Današnji podaci i dalje govore za povećanje stope od 75 baznih poena kasnije ovog meseca, a ne za 50 baznih poena.
Zapisnici sa sastanka FED-a od 14. do 15. juna objavljeni u sredu pokazuju da kreatori politike očekuju da će tržište rada ostati zategnuto, ali su očekivali da će se „potražnja i ponuda radne snage tokom vremena dovesti u bolju ravnotežu“.
Broj otvorenih radnih mesta pao je za 427.000 na 11,3 miliona poslednjeg dana maja, saopštilo je Ministarstvo rada u svom izveštaju Ankete o otvaranju radnih mesta i fluktuaciji radnika (JOLTS).
To je bio drugi uzastopni mesečni pad nakon što su otvaranja dostigla rekordnih 11,9 miliona u martu. Maj je bio šesti uzastopni mesec slobodnih radnih mesta od preko 11 miliona.
Pad su predvodile profesionalne i poslovne usluge, sa 325.000 manje otvorenih mesta. Upražnjena radna mesta kod proizvođača dugotrajne robe pala je za 138.000, dok je u industriji proizvodnje netrajnih proizvoda bilo 70.000 manje nepopunjenih mesta.
Broj slobodnih radnih mesta je opao na jugu, koji je iskusio priliv stanovništva iz drugih delova zemlje, i na Srednjem zapadu. Malo su se promenili na severoistoku i zapadu.
Ekonomisti koje je anketirao Rojters predviđali su 11,0 miliona slobodnih radnih mesta. Stopa otvaranja radnih mesta pala je na 6,9% sa 7,2% u aprilu. Zapošljavanje se malo promenilo sa 6,5 miliona.
Američka centralna banka je prošlog meseca podigla referentnu kamatnu stopu za tri četvrtine procentnog poena, što je najveće povećanje od 1994. Još jedno povećanje stope slične veličine očekuje se u julu. Fed je od marta povećao referentnu prekonoćnu kamatnu stopu za 150 baznih poena.
Rastuće kamatne stope, inflacija i pooštreni finansijski uslovi pomračili su ekonomske izglede, pri čemu je potrošnja potrošača skromno porasla u maju i početak stanovanja, kao i građevinske dozvole i smanjenje fabričke proizvodnje.
To šteti poslovnom raspoloženju, što dovodi do otpuštanja u stambenom i tehnološkom sektoru. Neke tehnološke kompanije su takođe zamrzle zapošljavanje. Ali nedostatak radnika i dalje postoji u drugim industrijama uprkos strahovima od recesije.
Broj radnih mesta u sektoru trgovine, transporta i komunalnih usluga je u maju povećan. Nepopunjena radna mesta su takođe porasla u industriji zabave i ugostiteljstva, kao iu zdravstvenoj zaštiti i socijalnoj pomoći. U maju je otvoreno 1,9 radnih mesta za svakog nezaposlenog radnika, što ukazuje na zategnutost tržišta rada.
Jaz između radnih mesta i radnika pao je na još uvek visokih 3,2% radne snage sa 3,5% u aprilu.
„Potražnja za radnom snagom je i dalje neosporno vruća, što ukazuje da bi moglo potrajati neko vreme da se obuzda višak tražnje za radnicima“, rekla je Lidija Busur, vodeći američki ekonomista u Oksford Ekonomiksu u Njujorku.
Akcije na Volstritu su bile mešovite. Dolar je porastao u odnosu na korpu valuta. Cene američkog trezora su pale.
Uprkos rastućim strahovima od recesije, ekonomija nastavlja da napreduje. Poseban izveštaj Instituta za upravljanje snabdevanjem u sredu pokazao je da je njegov indeks neproizvodne aktivnosti pao na 55,3 u junu sa 55,9 u maju.
Iako je to bio treći uzastopni mesečni pad i gurnuo indeks na najniži nivo od maja 2020, kada se privreda borila sa početnim talasom pandemije COVID-19, nadmašio je očekivanja ekonomista za pad na 54,3.
Očitavanje iznad 50 ukazuje na ekspanziju u sektoru usluga, koji čini više od dve trećine ekonomske aktivnosti SAD. Sektor je podržan rotacijom u potrošnji nazad na usluge iz roba.
„Verovatnije je da će ekonomija prolaziti kroz spore zakrpe nego kliziti u potpunu recesiju“, rekao je Bill Adams, glavni ekonomista Komerika banke u Dalasu.
Pokazatelj zaposlenosti u uslužnoj industriji u anketi opao je na 47,4, što je najniže očitanje od jula 2020. godine, sa 50,2 u maju.
To je u velikoj meri odražavalo nedostatak radnika. Preduzeća u anketi su istakla da je „izuzetno teško pronaći vozače kamiona“ i da „dostupnost kandidata da popune otvorene uloge i dalje sprečava povećanje nivoa zaposlenosti“.
Dobrovoljne ostavke su ostale visoke. Oko 4,3 miliona ljudi napustilo je posao, malo se promenilo od aprila. Broj odustajanja je ostao iznad 4 miliona već 12 meseci uzastopno, što bi moglo da zadrži pritisak na plate.
Iako su otpuštanja i otpuštanja porasli za 77.000 na 1,4 miliona, oni su ostali znatno ispod proseka pre pandemije. Ukinuli su ih veletrgovinska industrija i savezna vlada.
