Britanska vlada neće isključiti napuštanje Evropskog suda za ljudska prava zbog odluke kojom je blokiran let kojim bi grupa tražilaca azila bila odvedena u Ruandu, saopštila je u sredu Dauning strit. Pripreme za još jedan let su već u toku, a mogao bi da poleti pre nego što Vrhovni sud Ujedinjenog Kraljevstva završi sudsku reviziju politike, za šta je ESLjP insistirao da se prvo mora desiti.
„Presude se odnose na pojedince… a ne na širu politiku“, rekao je portparol premijera Borisa Džonsona novinarima u sredu, pozivajući se na naredbu Evropskog suda za ljudska prava od utorka uveče da se zaustavi let za transfer.
„Nismo ništa doneli ili isključili u ovoj fazi“, rekao je portparol na pitanje da li vlada Ujedinjenog Kraljevstva planira da napusti sud.
Prvi let za Ruandu sa tražiocima azila trebalo je da poleti sa vojnog aerodroma u Viltširu u utorak uveče, da bi bio zaustavljen naredbom Evropskog suda za ljudska prava u poslednjem trenutku. Sud je rekao da jedan Iračanin na brodu možda nema pristup „poštenim i efikasnim procedurama za određivanje statusa izbeglice“ u Ruandi, i rekao je da ga tamo ne treba slati dok Vrhovni sud Ujedinjenog Kraljevstva ne donese odluku o tome da li je vladina politika zakonita . Ta odluka treba da bude u julu.
ECHR je Ruandu nazvao i upitno bezbednom destinacijom za migrante, budući da nije potpisnica Evropske konvencije o ljudskim pravima.
Džonsonova vlada je u aprilu postigla dogovor sa Ruandom, prema kojem će Ujedinjeno Kraljevstvo odvoziti ilegalne imigrante u tu afričku zemlju, gde će čekati procesuiranje azila. London bi platio Kigaliju 120 miliona funti (148 miliona dolara) prema aranžmanu, za koji je Dauning strit rekao da će obeshrabriti trgovinu ljudima i odvratiti ilegalne prelaze.
Ministarka unutrašnjih poslova Priti Patel nazvala je presudu Evropskog suda za ljudska prava „razočaravajućom i iznenađujućom“ i branila je politiku Ruande kao „čvrstu“ i „pravednu“.
„Verujemo da smo u potpunosti u skladu sa našim domaćim i međunarodnim obavezama, a pripreme za naše buduće letove i naredne letove su već počele“, rekla je ona u Donjem domu. „Nećemo prihvatiti da nemamo pravo da kontrolišemo naše granice“, dodala je ona.
Opoziciona Laburistička partija je, međutim, osudila ovu politiku, a ministarka unutrašnjih poslova u senci Ivet Kuper nazvala ju je „sramotom“ i „havarijom“. Nakon što su izgubili borbu za blokiranje politike na britanskim sudovima, aktivisti za ljudska prava i imigracioni aktivisti odneli su je u ECHR.
Sud je stvoren da sprovodi sporazum o ljudskim pravima koji su uglavnom napisali britanski državni službenici i advokati nakon Drugog svetskog rata. Ako Velika Britanija napusti sporazum – i sud sa njim – London bi krenuo stopama Moskve, koja se povukla u martu. Rusija je rekla da će, ubuduće, presude Evropskog suda za ljudska prava biti važeće samo ako budu usklađene sa njenim ustavom. Zvanično će prestati da bude ugovorna strana EKLjP u septembru 2022.
