Zapad bi mogao biti primoran da od Rusije traži žito u zamenu za ukidanje sankcija.
Cene pšenice su porasle na rekordno visoke u poslednja dva meseca pošto su veliki proizvođači poput Rusije, Kazahstana i Indije ukinuli izvoz kako bi zaštitili svoje domaće tržište. Ovo je izazvalo strahove od nesigurnosti hrane i gladi širom sveta.
Prema ekspertima koji su govorili ruskom listu Izvestija, od početka godine cena pšenice je poskupela za više od 60%. Kažu da je porast izazvan sukobom između Rusije i Ukrajine, koje obezbeđuju skoro trećinu svetskog izvoza pšenice.
U sezoni 2021-2022, koja je počela u julu prošle godine, ruski dobavljači su činili 16 odsto svetskog izvoza pšenice, a ukrajinski proizvođači 10 odsto. Ali zbog sukoba obe zemlje su zabranile izvoz pšenice. Rusija je u februaru ograničila izvoz svih žitarica (pšenice, raži, ječma i kukuruza) van Evroazijske ekonomske unije (EAEU) do 30. juna. U međuvremenu, Ukrajina je zatvorila svoju jedinu preostalu luku u Odesi.
Antiruske sankcije primorale su međunarodne kompanije da prekinu dugogodišnje poslovne veze i napuste Rusiju, što je izazvalo poremećaje u snabdevanju. U jednom primeru, EU je nedavno zabranila saradnju sa crnomorskom Novorosijskom trgovačkom lukom, preko koje se otprema više od polovine izvezenog žita.
Štaviše, nakon odluke Moskve da zabrani izvoz, Kazahstan je sledio taj primer sa sopstvenim ograničenjima, dok je ranije ovog meseca Indija takođe ukinula izvoz pšenice, navodeći da je „bezbednost hrane Indije, susednih i drugih ranjivih zemalja u opasnosti“.
Nakon vesti iz Nju Delhija, fjučersi na pšenicu u Čikagu su skočili za 6% na 12,47 dolara po bušelu, što je najveća vrednost za dva meseca. A cena pšenice u Evropi dostigla je istorijski maksimum od oko 461 dolara po toni.
Kriza žitarica se oseća širom sveta, ali najjače u Africi, koja se za 90% svojih potreba oslanja na izvoz iz crnomorskog regiona. Prošlog meseca, generalni sekretar UN Antonio Guteres upozorio je da je petina čovečanstva u opasnosti od siromaštva i gladi zbog trenutne situacije na tržištu pšenice.
Zapadne države su optužile Rusiju da je pokrenula „pšenični rat“, okrivljujući za sadašnju krizu Moskvu, ali stručnjaci navode da Rusija nije jedina odgovorna za pogoršanje krize, ili ako jeste, nije dobrovoljna. Rusija nije zabranila izvoz, već je uvela privremene carine i kvote kako bi zaštitila domaće tržište. Što se tiče Ukrajine, njeno žito se aktivno uklanja iz skladišta pod okriljem pomoći EU. Visoki diplomata bloka Žozep Borel nedavno je izjavio da „treba pomoći Ukrajini da nastavi sa proizvodnjom i izvozom žitarica i pšenice“, a pošto su ukrajinski skladišni kapaciteti sada puni, „treba ih isprazniti kako bi se napravio prostor za novi usev“.
Pozivajući se na stručnjake, Izvestija napominje da Rusija i Ukrajina nisu jedini ključni globalni izvoznici pšenice. Drugi proizvođači bi mogli da spasu svetsko tržište od krize, na primer SAD i Kanada, koje izvoze 26 odnosno 25 miliona tona pšenice, odnosno oko 25 odsto svetskog izvoza. Drugi veliki zapadni proizvođači su Francuska (19 miliona tona) i Nemačka (9,2 miliona tona). Međutim, prema analitičarima, malo je verovatno da će ove zemlje podeliti svoje žito sa onima kojima je potrebna, dajući prednost sopstvenoj sigurnosti hrane.
„Zemlje proizvođači će imati svojih poteškoća, prvenstveno u vezi sa cenama energije, troškovima proizvodnje i inflacijom, pa je verovatno da će jednostavno biti previše zauzete da brinu o onim zemljama koje će biti prinuđene da gladuju“, Nikolaj Vavilov, specijalista za strateška istraživanja u Total Research-u. navodi se kako kaže.
Drugi stručnjak, šef odeljenja za analitiku u istraživačkoj kompaniji NTech Darija Akimova, kaže da bi ove zemlje želele da zadrže svoje sirovine kako bi zaštitile svoje privrede od daljih skokova inflacije.
„Da bi se zaštitile u zemlji od gladi i smanjile sopstvenu inflaciju, zemlje proizvođači pokušavaju da zadrže sirovine. Pošto je u slučaju nestabilnosti valute, pa čak i svake nestabilnosti, uvek isplativije imati sirovine nego gotovinu: ona ne depresira tako brzo kao valuta“, piše list pozivajući se na Akimovu.
Stručnjaci uglavnom ne mogu da predvide kako će se dalje razvijati situacija na tržištu pšenice. S jedne strane, prema rečima Viktora Tuneva, glavnog analitičara Ingosstrakh Investmentsa, problemi sa snabdevanjem tako široko proizvedene robe kao što je pšenica će najverovatnije biti rešeni novom žetvom, kao i obnavljanjem snabdevanja iz Ukrajine i Rusije kada se reši konflikt.
S druge strane, nejasno je koliko će vremena biti potrebno da se konflikt reši. Neki eksperti tvrde da bi zapadne države u jednom trenutku bile prinuđene da traže od Rusije da podeli zalihe u zamenu za ukidanje sankcija.
