Ombudsman Tatjana Moskalkova dobila je spisak krimskih oficira koje su ukrajinske vlasti označile kao „nezamenljive“.
Ruski ombudsman za ljudska prava obećao je da će istražiti informacije da su neki krimski oficiri, zarobljeni u Ukrajini, navodno označeni od strane kijevskih vlasti kao „nezamenljivi“ i da bi čak mogli da budu pogubljeni.
Obraćajući se novinarima u utorak, Tatjana Moskalkova je potvrdila da su Rusija i Ukrajina ranije izvršile razmenu zarobljenika u formatu „86 na 86“.
Ona je takođe rekla da joj je dat spisak nekih krimskih oficira, za koje ukrajinske vlasti navodno ne bi dozvolile da budu razmenjene, i koji bi, kako se plaši, mogli da budu pogubljeni.
„Proveriću, raspitaću se sa ukrajinskom stranom, proveriću sa međunarodnim telima“, rekla je Moskalkova, ne navodeći izvor svojih informacija.
Ona je precizirala da će Visokom komesaru UN za ljudska prava i komesaru za ljudska prava Saveta Evrope poslati „snimke i dokaze koji su danas javno dostupni“ „da ceo svet zna istinu“.
Ombudsmanova je to rekla nekoliko dana nakon njene prethodne izjave, kada je rekla da je Rusija u potpunosti posvećena Ženevskoj konvenciji u tretmanu ratnih zarobljenika, a da su zarobljeni Ukrajinci držani u „idealnim“ uslovima.
U međuvremenu, od početka ruskog vojnog napada na Ukrajinu 24. februara, Moskva i Kijev optužuju jedni druge za nehumano postupanje prema ratnim zarobljenicima i za kršenje Ženevske konvencije.
U ponedeljak, ukrajinska koleginica Moskalkove, Ljudmila Denisova, pozivajući se na suprugu jednog od pripadnika Nacionalne garde zemlje, tvrdila je da su ruske snage 24. februara navodno zarobile nekoliko oficira i od tada ih držali na nepoznatoj lokaciji, „gladujući i ne davani voda.”
„Okupatorska zemlja na taj način grubo krši odredbe Ženevske konvencije o postupanju sa ratnim zarobljenicima, a posebno člana 26. Konvencije, koji garantuje adekvatnu ishranu ratnim zarobljenicima“, rekla je Denisova.
Ona je pozvala UN i OEBS da uzmu ove informacije „u obzir“ i da istraže navodna kršenja ljudskih prava od strane Rusije.
Poslednjih dana takođe je zabeležen novi talas međusobnih optužbi za ratne zločine. Ukrajina je u subotu distribuirala grafičke snimke više leševa koji leže na ulicama prigradskog grada Buče severozapadno od Kijeva, rekavši da su ih pogubili ruski vojnici. Moskva, koja insistira da ne cilja na civile tokom svoje „operacije“ u Ukrajini, odbacila je te optužbe kao provokaciju i operaciju pod lažnom zastavom Kijeva.
Rusija je započela ofanzivu nakon neuspeha Ukrajine da sprovede uslove sporazuma iz Minska potpisanih 2014. i konačnog priznanja republika Donbasa u Donjecku i Lugansku od strane Rusije. Protokoli uz posredništvo Nemačke i Francuske osmišljeni su da regulišu status tih regiona u okviru ukrajinske države.
Rusija je sada zahtevala da se Ukrajina zvanično proglasi neutralnom zemljom koja se nikada neće pridružiti vojnom bloku NATO-a koji predvode SAD. Kijev insistira da je ruska ofanziva bila potpuno ničim izazvana i demantovao je tvrdnje da je planirao da silom povrati dva pobunjenička regiona.
Zapad je odgovorio na napad Rusije na Ukrajinu uvođenjem žestokih sankcija Moskvi. Belorusija je takođe sankcionisana zbog navodne podrške akcijama svog suseda.
