Iako izveštaj Fajnenšel tajmsa sugeriše da je plan za okončanje sukoba na dohvat ruke, postoje različiti signali.
Ukrajina i Rusija preduzele su korake ka „mirovnom planu od 15 tačaka“ kojim bi se ruske snage povukle u zamenu za obećanje o neutralnosti Ukrajine, objavio je u sredu Fajnenšel tajms. Međutim, nedoumice ostaju, a obe strane su dale pomešane izjave o izgledima za skori mir.
Pozivajući se na tri osobe uključene u pregovore, novinski mediji navode da se radi na dogovoru prema kojem će se Ukrajina odreći svojih ambicija da se pridruži NATO-u – potez koji bi zahtijevao promjenu ustava zemlje – i odbijanje da primi bilo kakve strane vojne baze ili oružje u zamjenu za bezbednosne garancije SAD, Velike Britanije i Turske.
Rusija bi prekinula neprijateljstva i povukla svoje snage sa ukrajinske teritorije u zamenu za ovo obećanje o neutralnosti, dok bi Ukrajini bilo dozvoljeno da zadrži svoju vojsku, piše list.
Ljudi koji su uključeni u sporazum rekli su listu da će ljudi koji govore ruski u Ukrajini dobiti garancije da će njihova jezička prava i druge humanitarne brige biti zaštićene, iako je ukrajinski pregovarač Mihail Podoljak rekao da bi Kijev pristao na ovo samo ako su ova pitanja u skladu sa „ Ekskluzivni interesi Ukrajine.”
Slično tome, status Krima – koji je glasao za ponovno priključenje Rusiji 2014. – i republika Donbasa – koje je priznao ruski predsednik Vladimir Putin dva dana pre izbijanja neprijateljstava prošlog meseca – ostaju nepopravljive tačke za bilo kakav dogovor.
S obzirom da su razgovori u toku, sekretar za štampu Kremlja Dmitrij Peskov u sredu je rekao da je „preuranjeno da se obelodanjuju bilo kakvi skupovi sporazuma“. Međutim, ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov rekao je novinarima da su obe strane „bliske” pristanku na „apsolutno konkretne reči” u pregovorima.
Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski je više puta izjavljivao da je spreman da direktno razgovara sa Putinom kako bi se došlo do nagodbe, ali je Lavrov rekao novinarima u sredu da ukrajinski lider tek treba da preduzme bilo kakve dalje korake. Putin je, kako je rekao, izjavio da je spreman za razgovor, ali je Zelenski dao ovakve izjave radi „javnosti“, dodao je.
Dok je Zelenski govorio o svojoj spremnosti da se sastane sa Putinom i priznao u utorak da Ukrajini neće biti dozvoljeno da se pridruži NATO-u, on je ipak nastavio da lobira kod zapadnih lidera da se umešaju u sukob. U video-obraćanju američkim poslanicima u sredu, on je ponovio pozive na „zonu zabranjenog leta“ iznad Ukrajine, iako su Bajdenova administracija i rukovodstvo NATO-a izjavili da bi to moglo dovesti do direktne konfrontacije sa Rusijom.
I dok je Putin ranije optužio Zelenskog da „ne pokazuje ozbiljnu posvećenost pronalaženju obostrano prihvatljivih rešenja“, Lavrov je u sredu pohvalio „promenu retorike“ ukrajinskog lidera o članstvu u NATO.
Moskva je napala svog suseda krajem februara, nakon sedmogodišnjeg sukoba zbog neuspeha Ukrajine da primeni uslove sporazuma iz Minska i konačnog priznanja republika Donbasa u Donjecku i Lugansku od strane Rusije. Protokoli uz posredništvo Nemačke i Francuske osmišljeni su da regulišu status tih regiona unutar ukrajinske države.
Rusija je sada zahtevala da se Ukrajina zvanično proglasi neutralnom zemljom koja nikada neće ući u NATO. Kijev insistira da je ruska ofanziva bila potpuno ničim izazvana i demantovao je tvrdnje da je planirao da silom povrati dve republike.
