Sistemski problemi kada je beskućništvo u pitanju su brojni. Od nedostatka Strategije socijalne zaštite, koja izostaje više od 10 godina, do činjenice da dobar deo tih ljudi nema ličnu kartu – drugim rečima, administrativno su nevidljivi i zato ne postoji egzaktna ili barem približna brojka o tome koliko je ljudi bez krova nad glavom u Srbiji.
Kada se sve to uzme u obzir, sve učestalije preporuke lekara u Srbiji tokom ekstremnih vrućina za ljude u situaciji beskućništva ne znače mnogo. Jer, kako mogu da se sklone od sunca ako grad Beograd nudi usluge samo jednog gradskog „Prihvatlišta za odrasla i stara lica“ koje obezbeđuje 24 sata smeštaja, održavanje higijene, zdravstvene nege i socijalne podrške, kao i uslugu jednog Prenoćišta za osobe u situaciji beskućništva koje nudi samo uslugu spavanja?
Prema procenama Milice Jocić, samo u Beogradu ima barem 5.000 ljudi u situaciji beskućništva. „Naš tim u Beogradu je u periodu od poslednjih šest meseci radio sa preko 500 osoba u situaciji beskućništva, ali naše procene su da ako uključimo i druge skrivene i manje vidljive oblike beskućništva, govorimo o brojci koja je barem deset puta veća“, napominje sagovornica N1.
Obe pomenute ustanove imaju ograničene smeštajne kapacitete tokom leta. „Pored toga, ne nude usluge dnevnog boravka u kojima bi osobe u situaciji beskućništva mogle da se rashlade, koriste tuš, hidriraju i koriste druge oblike socijalne podrške. Tokom letnjih temperatura dnevni centri do sada nisu otvarani u Beogradu, uprkos njihovoj realnoj potrebi“, objašnjava Jocić.
Jocić naglašava da tokom letnjeg godišnjeg doba ne postoje specifične mere socijalne i zdravstvene zaštite za ljude koji žive u situaciji beskućništva. Upitana o merama koje se primenjuju, navodi primer postavljanja vodenih cisterni, ali ističe da to nije dovoljno. „To definitivno nisu ni dovoljne mere, niti planirane i specifične mere koje se odnose na posebno ugrožene građane“, rekla je Jocić.
Prihvatilišta za stara i nezbrinuta lica postoje u 12 mesta u Srbiji, a među njima su Beograd i Novi Sad. Ljudi bez krova nad glavom uglavnom pomoć dobijaju od nevladinih i humanitarnih organizacija, kao i verskih zajednica. Podaci o ukupnom broju ljudi u situaciji beskućništva variraju, a prema podacima iz popisa stanovništva 2022. godine, taj broj iznosi 9.371 ljudi, dok humanitarne organizacije sugerišu da je taj broj oko 20.000.
Kako kaže Jocić, podaci Republičkog zavoda za statistiku ne mogu se uzeti kao relevantni zbog neadekvatne metodologije. Kada se sve uzme u obzir, sistem socijalne zaštite ne može da odgovori na potrebe najugroženijih grupa. „Nijedan sistem koji ne prati realne potrebe građana definitivno nije dobar sistem“, zaključuje Jocić.
