U prvoj polovini 2026. godine, Srbija je ostala na oko 60 odsto usaglašenosti sa deklaracijama i merama spoljne politike Evropske unije (EU), pokazuje nova analiza ISAC fonda. Uprkos nominalnom napretku ostvarenom 2025. godine, kada je Srbija dostigla 67 odsto usaglašenosti, procenat je ponovo opao.
Od 1. januara do 30. juna 2026. godine, EU je usvojila 60 deklaracija kojima je pozvala zemlje kandidate i partnerske zemlje da se sa njima usaglase. Srbija se usaglasila sa 36 deklaracija i pratećim merama, dok se sa 24 nije usaglasila, piše Savremena politika.
Ovaj procenat usklađivanja je i dalje najniži među državama kandidatima za članstvo u EU, koje aktivno vode pristupne pregovore, navodi ISAC. Jedine zemlje kandidati sa nižim stepenom usaglašenosti su Turska i Gruzija. Usklađenost Albanije, Crne Gore, Severne Makedonije, Bosne i Hercegovine i Ukrajine je bila 100 odsto, dok je usklađenost Moldavije bila 90 odsto.
Tokom prve polovine 2026. godine, EU je 23. aprila usvojila 20. paket sankcija protiv Ruske Federacije (Rusije), proširujući njihov obuhvat usmeravanjem restriktivnih mera na prihode od energetike, vojno-industrijski kompleks, trgovinu i finansijske usluge. Time je novi paket povećao broj spoljnopolitičkih deklaracija (i pratećih restriktivnih mera) usmerenih protiv Rusije u vezi sa ratom u Ukrajini i pretnjama teritoriji EU i partnerskih država.
„Ipak, kao što je navedeno u prethodnim ISAC-ovim izveštajima o usaglašenosti, procenti predstavljaju pre svega opisni pokazatelj koji odražava opšte trendove i ne mogu se smatrati konačnim merilom napretka ili nazadovanja. Mnogo su važnija konkretna pitanja u vezi sa kojima se zemlje kandidati i partneri ne usaglašavaju“, dodaje se u saopštenju.
Kao i prethodnih godina, Srbija je izbegavala da se usaglasi sa većinom deklaracija i mera koje su neposredno ili posredno povezane sa Ruskom Federacijom i Narodnom Republikom Kinom, uključujući i one koje se odnose na njihove državljane, entitete ili interese. Zvanično, jedno od glavnih obrazloženja za ovakav stav i dalje predstavlja pitanje Kosova, budući da Srbija nastavlja da traži podršku Rusije i Kine u različitim međunarodnim forumima, pre svega u Ujedinjenim nacijama.
Pored toga, Srbija nije ostvarila usaglašenost ni sa deklaracijama i merama koje se odnose na druga pitanja, iako su ona u većini slučajeva na neki način povezana sa Rusijom, Kinom i oružanim sukobom koji je Rusija pokrenula u Ukrajini.
S druge strane, Srbija se usaglasila sa deklaracijama koje sadrže restriktivne mere usmerene protiv pojedinaca i/ili entiteta povezanih sa sledećim državama ili temama: Haiti, Mali, Severna Koreja, Sudan (dve deklaracije), Gvatemala, Venecuela, Mjanmar/Burma, Tunis, Sirija, Iran (četiri deklaracije), ukrajinski regioni pod ruskom okupacijom, sankcije protiv bivšeg ukrajinskog rukovodstva, Globalni režim sankcija EU za ljudska prava, borbom protiv terorizma (dve deklaracije), Hamas/Palestinski islamski džihad (dve deklaracije), Zimbabve i Moldavija.
Kada je reč o političkim deklaracijama EU (onima koje ne sadrže restriktivne mere), Srbija se usaglasila sa deklaracijama koje se odnose na obeležavanje važnih međunarodnih datuma (tri deklaracije), situaciju između Avganistana i Pakistana, Iran, Izrael, situaciju između Izraela i Libana, Sudan, predsedničke izbore u Jermeniji, Mjanmar/Burmu, situaciju na Bliskom istoku i prekid vatre između Irana i Sjedinjenih Američkih Država.
