Savet Univerziteta u Beogradu usvojio je odluku o izmeni Statuta UB, koja predviđa da kandidat za rektora mora da dobije većinu glasova na Senatu, da bi dalje mogao da prođe na Savet, koji bira rektora, piše Danas.
Prema još uvek aktuelnom Statutu, piše Danas, utvrđenim kandidatom za rektora smatra se onaj koji je dobio najmanje jednu trećinu glasova ukupnog broja članova Senata, što je omogućavalo da pred Savet dođe više kandidata i da bude izabran i onaj koji nije dobio većinsku podršku Senata.
Upravo je na takav način izabran rektor UB Vladan Đokić u prvom mandatu, što mu tabloidi sada spočitavaju, navodi ovaj medij, optužujući ga da „menja pravila koja su ga dovela na vlast“, te da „želi silom da ugura blokaderskog kandidata u fotelju“.
To što je predlog odluke o izmeni Statuta UB objavljen u Informeru uoči sednice Saveta UB, u akademskoj zajednici se tumači kao namera da se utiče na glasanje članova Saveta, u kome, podseća Danas, sede i predstavnici osnivača, odnosno države.
Naredna godina na Univerzitetu u Beogradu je izborna – osim nove uprave biraće se i dve trećine dekana, stoga vlast čini sve da poveća uticaj u akademskoj zajednici koju, bar što se tiče našeg najstarijeg i najvećeg univerziteta, nije uspela da pokori. U tom svetlu treba tumačiti i izbore za studentske parlamente (koji na nekim visokoškolskim ustanovama još nisu završeni), jer će studentski predstavnici koji sada budu izabrani glasati na narednim izborima za rektora i dekane.
Novo rešenje će, kako se navodi u predlogu odluke o izmeni Statuta UB, omogućiti ujednačavanje načina izbora organa poslovođenja Univerziteta i fakulteta u njegovom sastavu.
„Rektor Đokić se složio sa ovom promenom i procenio, kao univerzitetski čovek, da je to dobar predlog. On nije inicirao izmenu Statuta već sedam dekana, među kojima sam i ja“, kaže za Danas Iva Draškić Vićanović, dekanka Filološkog fakulteta u Beogradu.
Osim nje, potpisnici inicijative za izmenu Statuta su Voja Radovanović, dekan Fizičkog fakulteta, Goran Roglić, dekan Hemijskog fakulteta, Ljubiša Stanisavljević, dekan Biološkog fakulteta, Velimir Šećerov, dekan Geografskog, Mirjana Kijevčanin, dekanka Tehnološko-metalurškog fakulteta i Mladen Milošević, dekan Fakulteta bezbednosti.
Rogić kaže da je predlog odluke usvojen samo sa jednim glasom protiv na Senatu.
„Ideja je bila da se, kao prvo, ustanovi ispravna i pravična procedura izbora rektora, odnosno da onaj ko dobije natpolovičnu većinu glasova Senata bude jedini kandidat koji ide na Savet. To nam je bila inicijalna ideja. Takođe, imali smo u vidu da uskladimo izbor rektora sa načinom na koji se biraju dekani na fakultetima. Tu je postojala jedna nelogična razlika. Dekan se bira natpolovičnom većinom glasova, tajnim glasanjem na naučno-nastavnom veću, nakon čega se Savetu predlaže jedan kandidat. Međutim, kod izbora rektora važio je princip da kandidat koji dobije trećinu glasova na Savet. Tako se dolazilo do nelogične i nepravične situacije da Savet može da izabere osobu koja je dobila daleko manje glasova, bez ikakvog obrazloženja“, kaže za Danas Iva Draškić Vićanović.
Ona pojašnjava da su dekani koji su inicirali izmenu Statuta predlog najpre izneli Proširenom rektorskom kolegijumu, na kome je velika većina prisutnih konstatovala da bi to unapredilo rad Univerziteta. Predlog je potom prihvaćen na sednici Senata pre dve nedelje, a u utorak usvojen na Savetu UB.
I dekan Fakulteta bezbednosti Mladen Milošević navodi da je cilj izmene Statuta UB ujednačavanje načina izbora organa poslovođenja na fakultetima i Univerzitetu.
Statutima univerziteta u Nišu, Kragujevcu i Kosovskoj Mitrovici propisano da kandidat za rektora mora da dobije više od polovine glasova ukupnog broja članova Senata, koji Savetu predlaže jednog kandidata za rektora.
