Rok koji je postavljen u okviru Saveta za implementaciju mira za izbor novog visokog predstavnika u Bosni i Hercegovini ističe ovog utorka, 14. jula 2016. godine. Ipak, pitanje dogovora ostaje otvoreno, a situacija se čini sve komplikovanijom.
Već mesecima se primećuje da je reč o širem nadmetanju između američkog i evropskog pristupa budućnosti OHR-a. U međuvremenu, američki diplomata Luis Krišok preuzeo je dužnost vršioca dužnosti, što ukazuje na nedostatak jedinstva u potrazi za rešenjem.
Analitičar Mladen Bubonjić ističe da međunarodni predstavnici preuzimaju navike domaćih političara, što dovodi do odugovlačenja i nedostatka transparentnosti. On naglašava da trenutna situacija nije prvi put da se ne može postići dogovor, ali je sadašnja neizvesnost bez presedana.
Krišok je izjavio da će raditi na očuvanju kontinuiteta i stabilnosti OHR-a do konačnog izbora novog visokog predstavnika. On je naglasio potrebu da se proces ne pretvori u institucionalni vakuum.
Šef Delegacije EU u BiH, Luiđi Soreka, istakao je da očekuje da Evropska unija pronađe kandidata koji će biti prihvaćen od svih strana. Međutim, politička scena u BiH pokazuje da se lideri ne interesuju za rešenje.
Dodik i Čović su se složili da BiH nije potreban OHR i da bi sve odluke visokog predstavnika trebalo poništiti. Njihove izjave izazvale su oštre reakcije u Sarajevu, gde su ih doživeli kao pokušaj podrivanja Dejtonskog mirovnog sporazuma.
Rusija se takođe uključila u situaciju, odbijajući da prizna Krišoka kao visokog predstavnika. Ova situacija dodatno komplikuje već napetu političku klimu u BiH, a rok za dogovor se čini sve daljim.
