Vojna parada koja se svakog 14. jula održava u Parizu vezuje se za pad Bastilje 1789. godine, a sama ceremonija kroz istoriju je postala mnogo više od obeležavanja sećanja na pobunu protiv apsolutizma. Ove godine ona se održava se u trenutku pojačanih bezbednosnih tenzija u Evropi i rata u Ukrajini, a na njoj će Emanuel Makron, poslednji put, dočekati zemlje učesnice kao predsednik Francuske.
Prva velika godišnjica pada Bastilje obeležena je 14. jula 1790. godine sa idejom da se posle revolucionarne 1789. godine prikaže jedinstvo francuske nacije. Ipak, kao nacionalni praznik, ovaj događaj je ustanovljen tek 1880. godine.
Od tada pa do danas, praksa učešća stranih delegacija i vojnika u paradi s vremenom je postala način da Francuska pošalje političku i diplomatsku poruku.
Izbor učesnika je pokazivao da je parada prilika za naglašavanje savezništava, istorijskih veza i spoljnopolitičkih prioriteta Francuske. Tako su 2007. godine bili pozvani vojnici iz tadašnjih 26 država članica Evropske unije, dok je 2009. godine počasni gost bila Indija.
Ove godine, čini se, nastavljena je ista praksa – pozivi upućeni državama članicama u skladu su sa spoljnom politikom koju Francuska vodi.
Kako je navedeno na sajtu francuskog Ministarstva odbrane, trideset pet zemalja iz Koalicije voljnih, inicijative koju predvode Francuska i Ujedinjeno Kraljevstvo, biće prisutno na vojnoj paradi danas. Osim njih, prisustvovaće i delegacije NATO-a i Evropske unije.
Među prisutnim zvaničnicima biće i predsednik Srbije Aleksandar Vučić, iako Srbija nije čan ni alijanse NATO, EU ni Koalicije voljnih. On će prisustvovati i svečanoj večeri koju povodom Dana republike priređuje predsednik Emanuel Makron.žFrancuska svake godine, 14. jula, obeležava nacionalni praznik, datum koji se vezuje za pad Bastilje 1789. godine, koji je, kako je istorija kasnije pokazala, bio jedan od ključnih događaja koji je nagovestio Francusku revoluciju.
Bastilja je bila tvrđava i zatvor u Parizu, koji je zapravo bio simbol kraljevskog apsolutizma i samovoljne vlasti. Iako je u trenutku zauzimanja u njoj bilo samo sedam zatvorenika, njen pad imao je snažno simboličko značenje.
Do pobune je došlo u periodu duboke političke i ekonomske krize u Francuskoj. Društvo je tada bilo podeljeno na staleže: sveštenstvo i plemstvo koji su imali najveći deo privilegija, dok je teret poreza i nestašica padao na takozvani Treći stalež, odnosno građanstvo, seljake i siromašniji sloj stanovništva.
Nezadovoljstvo je dodatno pojačano zbog rasta cena hleba, nestašice hrane i strahom da će vladar, kralj Luj XVI, uz pomoć vojske pokušati da zaustavi političke promene koje su već počele.
Parižani su 14. jula 1789. najpre zauzeli Dom invalida, gde su pronašli oružje, a zatim krenuli ka Bastilji u potrazi za barutom i municijom.
Nakon sukoba i predaje garnizona, tvrđava je pala, a taj događaj ubrzo je postao najvažniji simbol Francuske pobune protiv apsolutističke vlasti.
Program parade – „Strateško buđenje Evrope“
Parada će, kako je najavljeno, prvi put javnosti predstaviti interakciju kopnenih trupa i vazdušne podrške, a jedinice će defilovati redosledom njihovih operativnih uloga.
Program predviđa prelete aviona i helikoptera, defile pešadijskih, motorizovanih i konjičkih jedinica, kao i završni prikaz posvećen 400 godina postojanja Francuske ratne mornarice, tokom kojeg će biti prikazane i zastave pozvanih zemalja.
Oko 500 vojnika iz zemalja članica Koalicije voljnih će otvoriti program, nakon kojih će marširati 25 ukrajinskih vojnika, dok će u vazdušnom programu učestvovati i dva ukrajinska kopilota.
Kako navodi Jelisejska palata, cilj ovogodišnje parade je da ilustruje „strateško ponovno naoružavanje Francuske i strateško buđenje Evrope“, kao i da pošalje poruku o Evropi koja preuzima veću odgovornost za sopstvenu bezbednost.
U paradi će učestvovati 6.686 žena i muškaraca, 315 vozila, 98 aviona, 33 helikoptera i 193 konja.
