Milojko Spajić je ocenio da Crna Gora, osam i po decenija nakon Trinaestojulskog ustanka, ponovo potvrđuje da nacionalna snaga i kolektivni napredak proizlaze iz saglasnosti oko najvažnijih državnih ciljeva. On je naveo da je Crna Gora u prelomnim istorijskim trenucima, okupljena oko slobode, pravde i ljudskog dostojanstva, pokazivala nacionalni ponos, zrelost i odgovornost.
„Naši preci su 13. jula prvi pružili otpor i započeli bespoštednu borbu. Njihova žrtva potvrdila je važnost vrednosti i principa u čiju odbranu su stali“, poručio je Spajić. Premijer je kazao da, uprkos razlikama koje predstavljaju bogatstvo moderne građanske i demokratske države, u Crnoj Gori postoji suštinski konsenzus o prosperitetnoj budućnosti.
Prema njegovim rečima, evropska perspektiva zemlje više nije samo cilj, već realnost koju prepoznaju strateški partneri Crne Gore. Spajić je dodao da tome u prilog govore finansijski paket Evropske unije za Crnu Goru, kao i odgovorno delovanje većine predstavnika građana u parlamentu.
Jakov Milatović je, nakon polaganja venca na Spomenik partizanu borcu u Podgorici, poručio da je zadatak sadašnje generacije da nasleđenu slobodu pretoči u državu u kojoj čovek živi dostojanstveno, radi i ostaje. On je podsetio da je Crna Gora 13. jula 1878. godine dobila međunarodno priznanje, da je istog datuma 1941. počeo ustanak protiv fašizma, kao i da je 21. maja 2006. obnovljena državna nezavisnost.
„Svaka generacija Crne Gore imala je svoj zadatak i svoju odgovornost. Naš zadatak je da izgradimo državu u kojoj se znanje ceni, trud prepoznaje, a mladi vide priliku da svoju budućnost grade ovde“, rekao je Milatović. On je ocenio da bi najveća pobeda sadašnje generacije bila da budućim pokoljenjima ostavi pravedniju, snažniju i dostojniju Crnu Goru.
Crna Gora obeležava 13. jul kao Dan državnosti u znak sećanja na 13. jul 1878. godine, kada je na Berlinskom kongresu međunarodno priznata kao nezavisna država, i na isti datum 1941, kada je počeo opštenarodni ustanak protiv fašističke okupacije. Trinaestojulski ustanak smatra se jednim od prvih masovnih ustanaka protiv sila Osovine u okupiranoj Evropi tokom Drugog svetskog rata.
