Niska Zemljina orbita postaje sve zagušenija satelitima, što utiče na posmatranje svemira. Prema rečima astrofizičarke Asthe Chaturvedi sa Univerziteta u Surreyu, noćno nebo je jedno od najstarijih prozora čovečanstva u svemir, ali postaje sve teže uočiti objekte. Sa planiranim hiljadama novih satelita, problem svetlosnog zagađenja će se dodatno pogoršati.
Istraživači su razvili Vantablack 310, specifičnu formulu jednog od najcrnjih materijala, koja bi mogla da se koristi na satelitima. U laboratorijskim testovima, premazivanje satelita ovim materijalom smanjilo je refleksiju svetlosti na samo 2%. Chaturvedi ističe da jednostavni izbori materijala mogu značajno uticati na to kako sateliti utiču na astronomska posmatranja.
Testovi su pokazali da Vantablack 310 postiže vrednosti između 6.7 i 7.0 na AB magnitudnoj skali, što je znatno bolje od 3.7 koliko je postigao nepremazani SpaceX satelit. Istraživači su takođe napomenuli da su metode kao što su DarkSat i VisorSat testirane za smanjenje svetlosti satelita, ali Vantablack 310 je pokazao bolje rezultate.
U dodatnim eksperimentima, tim je koristio elektronski mikroskop kako bi proučio kako ultra-crni premaz utiče na satelit. Otkrili su da premaz stvara „karakteristike slične koralima sa udubljenjima“, što ukazuje na fizičke osobine koje zadržavaju svetlost. Vantablack 310 je nova verzija originalnog materijala, dizajnirana da bude lakša za primenu i otpornija.
Istraživači naglašavaju da se ovaj rad fokusira samo na optičke performanse, dok su termalne karakteristike i integracija sistema van obima ovog istraživanja. Dalji eksperimenti su već u planu, a Vantablack 310 će biti korišćen u nadolazećoj misiji CubeSat pod nazivom Jovian-1, što će omogućiti istraživačima da mere svetlost sa tla dok je satelit u orbiti.
Kako se oslanjamo na satelite u niskoj orbiti za komunikacione sisteme, važno je da ne izgubimo punu sliku noćnog neba. Ova inicijalna ispitivanja pokazuju da Vantablack 310 može pomoći, iako će biti potrebna dodatna rešenja za problem svemirskog otpada.
