Šeik Hamad je preuzeo vlast 1995. godine, svrgnuvši svog oca, šeika Kalifu. Pohađao je britansku vojnu akademiju Sandherst, postao komandant katarskih oružanih snaga i ministar odbrane. Tokom 1970-ih godina imenovan je za prestolonaslednika i proširio svoje dužnosti, uključujući upravljanje ogromnim rezervama nafte i gasa.
Nakon preuzimanja vlasti, šeik Hamad je otvorio Katar ka spoljnim uticajima, a značajan korak bio je osnivanje medijske mreže Al Džazira. Ova mreža je postala simbol slobode medija u regionu i doprinela je globalnoj prepoznatljivosti Katara.
Katar je tokom njegove vladavine igrao ključnu ulogu kao posrednik u različitim sukobima, uključujući pregovore o okončanju sukoba u Darfuru i libanskim frakcijskim sukobima. Takođe je radio na pomirenju palestinskih frakcija Hamasa i Fataha.
U oktobru 2012. godine, šeik Hamad je postao prvi šef države koji je posetio Pojas Gaze nakon preuzimanja vlasti od strane Hamasa, obećavši 400 miliona dolara za projekte. Njegova politika prema Izraelu bila je kompleksna, jer Katar nije priznao ovu zemlju 2020. godine.
Tokom Arapskog proleća, Katar je pružio vojnu podršku libijskim pobunjenicima i učestvovao u misijama predvođenim NATO-om protiv Moamera Gadafija. U Siriji, bio je glavni politički sponzor opozicije prema Bašaru el Asadu, pozivajući na povećanje protoka oružja pobunjenicima.
Pre abdikacije, šeik Hamad je otvorio kancelariju za talibane, što je postavilo temelje za pregovore između SAD-a i talibana, koji su doveli do povlačenja NATO-a iz Avganistana 2021. godine.
