Dva izvora, koja su govorila anonimno, ocenila su da je verovatnije da će Putin odlučiti da intenzivira sukob, koji je sada ušao u petu godinu. Jedan od njih, koji se redovno sastaje sa ruskim predsednikom, rekao je da postoji „velika verovatnoća“ eskalacije u narednim mesecima. Predsednik SAD Donald Tramp izjavio je ranije da Putin želi da se rat završi i da je dogovor „bliži nego što ljudi misle“.
Tramp je prošle nedelje odvojeno razgovarao telefonom sa Putinom i ukrajinskim predsednikom Volodimirom Zelenskim, a sa Zelenskim se sastao i tokom samita NATO-a u Ankari, gde je ukrajinski lider rekao da su razgovarali o „idejama za približavanje miru“. Bela kuća nije odgovorila na zahtev Rojtersa za komentar.
Jedna osoba upoznata sa Putinovim stavovima rekla je da on ne želi da popusti kako bi ostvario ključni cilj – zauzimanje preostalog dela ukrajinskog istočnog regiona Donbasa, gde je rusko napredovanje ove godine usporeno. Isti izvor je rekao da je Putin nedavno ukorio grupu savetnika koji su predlagali kompromis zasnovan na prekidu vatre duž sadašnje linije fronta. Drugi izvor je rekao da Putin veruje da će Rusija uskoro zauzeti Donbas.
Ruski predsednik je u junu javno odbacio poziv ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog na sastanak i prekid vatre. „Rusija je spremna za mirno rešenje, ali ima dovoljno kapaciteta da deluje samostalno i nastavi specijalnu vojnu operaciju“, rekao je portparol Kremlja Dmitrij Peskov odgovarajući na zahtev za komentar.
U odgovoru na zahtev za komentar iz kancelarije Zelenskog, visoki ukrajinski zvaničnik rekao je da su obaveštajni izveštaji Kijeva poslednjih meseci pokazali da se Putin priprema za dalje korake u ratu, a ne za mir, uključujući nove operacije u Ukrajini ili mogući napad na neku drugu evropsku zemlju. Neki zapadni vojni analitičari smatraju da bi Rusiji bila potrebna obavezna mobilizacija muškaraca sposobnih za borbu kako bi ostvarila cilj zauzimanja Donbasa.
Mobilizacija je politički nepopularan potez koji Putin nerado povlači još od ranih faza rata. Ruski vojni stručnjaci sve češće javno govore o mogućnosti eskalacije, uključujući i potencijalne napade na evropske ciljeve, poput baza NATO-a u baltičkim zemljama. Takav potez nosio bi rizik od direktnog sukoba Rusije sa savezom predvođenim SAD, testirajući obavezu NATO-a prema kojoj se napad na jednu članicu smatra napadom na sve.
Prema rečima Džeka Votlinga iz Kraljevskog instituta za odbrambene i bezbednosne studije (RUSI), istraživačkog centra za odbranu i bezbednost sa sedištem u Londonu, Rusija bi mogla da pokuša da izazove podele unutar NATO-a ograničenim napadima, slično nedavnom ruskom napadu dronovima na Rumuniju. „Rusi ne bi ciljali na rat sa NATO-om. Ali to bi moglo biti iskorišćeno za podelu NATO-a oko načina odgovora“, rekao je Votling.
On je dodao da bi povećane tenzije sa NATO-om mogle Putinu da posluže kao političko opravdanje u Rusiji za uvođenje vojne regrutacije.
