Još uvek postoji mnogo toga što ne znamo o Alchajmerovoj bolesti, ali veza između lošeg sna i pogoršanja bolesti jedna je od oblasti koje naučnici intenzivno istražuju.
Istraživanja ukazuju na to da bi mogli postojati načini da se ta povezanost iskoristi, čak i kod ljudi kojima je san teže dostupan, piše Science alert.
Studija objavljena 2023. godine otkrila je da upotreba tableta za spavanje radi uspavanja može smanjiti nakupljanje toksičnih grudvica proteina u tečnosti koja svake noći „ispira“ mozak.
Osobe koje su tokom dve noći u klinici za spavanje uzimale suvoreksant, uobičajeni lek za lečenje nesanice, imale su blago smanjenje nivoa beta-amiloid i tau proteina, dva proteina koja se nakupljaju kod Alchajmerove bolesti.
Važno je napomenuti da je istraživanje bilo kratkotrajno i da je obuhvatilo samo malu grupu zdravih odraslih osoba.
Ipak, istraživanje Univerziteta Vašington u Sent Luisu predstavlja zanimljivu demonstraciju veze između sna i molekularnih pokazatelja Alchajmerove bolesti.
Poremećaji spavanja mogu biti rani znak upozorenja na Alchajmerovu bolest koji prethodi drugim simptomima, poput gubitka pamćenja i kognitivnog opadanja, piše Science alert.
Do trenutka kada se razviju prvi simptomi, nivoi abnormalnog beta-amiloida gotovo dostižu vrhunac, formirajući nakupine poznate kao plakovi koji ometaju rad moždanih ćelija.
Istraživači smatraju da bi podsticanje sna moglo biti jedan od načina za odlaganje razvoja Alchajmerove bolesti, jer omogućava mozgu tokom sna da se oslobodi zaostalih proteina i drugih otpadnih materija nastalih tokom dana.
Iako tablete za spavanje mogu pomoći u tome, „bilo bi preuranjeno da ljudi koji su zabrinuti zbog mogućeg razvoja Alchajmerove bolesti ovo protumače kao razlog da svake noći počnu da uzimaju suvoreksant“, rekao je neurolog Brendan Lusi iz Centra za medicinu spavanja Univerziteta Vašington, koji je predvodio istraživanje.
Studija je trajala samo dve noći i obuhvatila je 38 učesnika srednjih godina koji nisu pokazivali znake kognitivnih oštećenja niti su imali probleme sa spavanjem.
Dugotrajna upotreba tableta za spavanje takođe nije idealno rešenje za osobe koje ne spavaju dovoljno, jer se na njih relativno lako može razviti zavisnost.
Tablete za spavanje mogu, takođe, da uvedu ljude u pliće faze sna umesto u duboke faze spavanja. To može predstavljati problem, jer su ranija istraživanja Lusija i njegovih kolega pokazala povezanost između slabijeg kvalitetnog sporotalasnog sna i povišenih nivoa tau zapleta i amiloid-beta proteina.
U studiji iz 2023. godine, Lusi i njegove kolege želeli su da utvrde da li poboljšanje sna uz pomoć tableta za spavanje može da smanji nivoe tau i amiloid-beta proteina u cerebrospinalnoj tečnosti koja okružuje mozak i kičmenu moždinu. Ranija istraživanja pokazala su da čak i jedna noć poremećenog sna može dovesti do povećanja nivoa amiloida-beta.
Grupa dobrovoljaca starosti od 45 do 65 godina dobila je jednu od dve doze suvoreksanta ili placebo tabletu, sat vremena nakon što su istraživači uzeli uzorak njihove cerebrospinalne tečnosti.
Istraživači su nastavili da uzimaju uzorke svaka dva sata tokom narednih 36 sati, dok su učesnici spavali i tokom narednog dana i noći, kako bi pratili promene nivoa proteina.
Nije bilo razlika u kvalitetu sna između grupa, a ipak su koncentracije amiloida-beta bile smanjene za 10 do 20 odsto kod učesnika koji su primili dozu suvoreksanta koja se uobičajeno propisuje za nesanicu, u poređenju sa placebom.
Veća doza suvoreksanta takođe je privremeno smanjila nivoe hiperfosforilisanog tau proteina, modifikovanog oblika tau proteina povezanog sa stvaranjem tau zapleta i odumiranjem ćelija.
Međutim, ovaj efekat primećen je samo kod određenih oblika tau proteina, a njihove koncentracije su se vratile na prethodni nivo u roku od 24 sata nakon uzimanja tablete za spavanje.
„Ako možete da smanjite fosforilaciju tau proteina, potencijalno bi moglo doći do manjeg stvaranja zapleta i manjeg odumiranja neurona“, rekao je Lusi, koji se i dalje nada da bi buduće studije na starijim osobama, tokom kojih bi se tablete za spavanje koristile mesecima, mogle pokazati trajniji efekat na nivoe proteina, uz praćenje mogućih negativnih posledica njihove upotrebe.
Naravno, sve ovo zavisi od našeg razumevanja uzroka Alchajmerove bolesti.
Vodeća teorija, prema kojoj abnormalne grudve proteina pokreću razvoj Alchajmerove bolesti, poslednjih godina našla se pod snažnim preispitivanjem nakon što decenije istraživanja usmerenih na smanjenje nivoa amiloida nisu dovele do razvoja korisnog leka ili terapije koja zaista sprečava ili usporava bolest. To je podstaklo istraživače da preispitaju način na koji se Alchajmerova bolest razvija.
Drugim rečima, tablete za spavanje mogu pomoći nekim ljudima da se naspavaju, ali njihova upotreba kao preventivnog sredstva protiv Alchajmerove bolesti i dalje je neizvesna mogućnost koja počiva na sada već poljuljanoj hipotezi o nastanku bolesti.
Ipak, sve je više dokaza koji povezuju poremećaje spavanja sa Alchajmerovom bolešću, za koju još ne postoji efikasno lečenje. Lusi ističe da su unapređenje higijene spavanja i lečenje problema sa spavanjem, poput apneje u snu, razumni pristupi za poboljšanje opšteg zdravlja mozga u bilo kom životnom dobu, prenosi Science alert.
„Nadam se da ćemo na kraju razviti lekove koji će iskoristiti vezu između sna i Alchajmerove bolesti kako bi sprečili kognitivno propadanje“, rekao je Lusi. Ipak, priznao je: „Još uvek nismo stigli dotle.“
