Evropska centralna banka je podigla referentnu kamatnu stopu sa 2 na 2,25 odsto. Ova odluka ima za cilj da obori inflaciju koja je značajno porasla. Pitanje je kako će to uticati na kamate kredita u Srbiji.
Profesor ekonomije Dragan Đuričin smatra da je povećanje kamatne stope očekivano, s obzirom na osnovni zadatak centralne banke da kontroliše inflaciju. On ističe da su glavni uzroci inflacionog pritiska rast cena energenata, nafte, gasa i veštačkog đubriva, kao i poremećaji u snabdevanju usled geopolitičkih kriza.
Đuričin je naglasio da je ovo prvi korak u prilagođavanju monetarne politike, jer inflacija zahteva smanjenje količine novca kroz restriktivne mere. Povećanje kamatnih stopa u evrozoni će uticati i na Euribor, što je važno za obračun kamatnih stopa na kredite u Srbiji.
Prema njegovim rečima, nova stopa od 2,25 odsto će imati indikativan uticaj na kamate koje banke obračunavaju na različite vrste pozajmica. Do sada je ta stopa bila 2 odsto, a banke će na to dodati kreditni raspon.
Rast rata kredita zavisi od roka otplate i perioda usklađivanja kamatne stope. Đuričin objašnjava da duži period otplate donosi veće povećanje duga, dok kraći period usklađivanja dovodi do bržeg rasta duga.
Iako trenutno povećanje nije dramatično, profesor upozorava da dalji razvoj situacije zavisi od globalnog tržišta energenata i geopolitičkih rizika. On smatra da Narodna banka Srbije ima dovoljno prostora da podrži bankarski sektor i očuva kreditnu aktivnost.
Đuričin podseća da je inflacioni cilj u Srbiji tri odsto, uz odstupanje od 1,5 procenata. On ističe da je Narodna banka Srbije prethodnih godina uspešno održavala monetarnu stabilnost i da uživa poverenje investitora.
