U seriji eksperimenata, parovi ljudi razgovarali su o raznim temama. Pre svakog razgovora, učesnici su ocenjivali koliko zanimljivim ili dosadnim očekuju da će razgovor biti, a nakon toga su izveštavali koliko su uživali u razgovoru. Ispostavilo se da su učesnici često uživali više nego što su pretpostavljali, čak i u razgovorima za koje su mislili da će biti dosadni.
Istraživači su otkrili da su učesnici koji su bili zainteresovani za temu uživali u razgovoru koliko su i očekivali. Međutim, zanimljivo je da su i oni koji nisu bili zainteresovani za temu takođe imali dobar provod i rekli su da bi rado razgovarali ponovo.
Elizabeth Trinh, socijalna naučnica sa Univerziteta u Mičigenu i koautorka istraživanja, ističe da ljudi često pretpostavljaju da će dosadne teme dovesti do dosadnih razgovora, ali to nije ono što su zapravo doživeli. U studiji su učestvovali i istraživači sa Kornel univerziteta i INSEAD poslovne škole.
U prvom delu istraživanja, učesnici su ocenjivali koliko su zainteresovani za 10 tema, uključujući sport, filmove, društvene mreže, veštačku inteligenciju, muziku, putovanja, istoriju, održivost, knjige i fitnes. Nakon toga, parovi su razgovarali pet minuta, pri čemu je jedna osoba smatrala temu zanimljivom, a druga dosadnom.
Istraživači su takođe testirali hipotezu da li učesnici menjaju temu razgovora na nešto što ih više zanima. U drugom delu eksperimenta, neki parovi su bili upućeni da ostanu na temi, dok su drugi mogli da pričaju o čemu god žele.
Istraživanje je pokazalo da je razgovor sa prijateljima često podjednako zabavan kao i razgovor sa strancima. Trinh naglašava da su bili iznenađeni koliko je efekat bio robustan, jer su ljudi često očekivali da će razgovori o naizgled dosadnim temama biti manje zanimljivi nego što su zapravo bili.
Na kraju, istraživači su zaključili da je sama interakcija sa drugim ljudima ono što uživamo, bez obzira na temu razgovora. Izbegavanje ovih interakcija može nas lišiti posebnih trenutaka povezanosti.
