Depresija i anksioznost utiču na milione ljudi širom sveta. Dok su tretmani poput lekova i psihoterapije često efikasni, nisu uvek dostupni zbog troškova, stigme i dugih lista čekanja. Naša nova studija potvrđuje da fizička aktivnost može biti jednako delotvorna kao i terapija ili lekovi, posebno kada je vođena od strane stručnjaka.
Fizička aktivnost se dugo promoviše kao opcija za lečenje anksioznosti i depresije, jer pomaže u oslobađanju hemikalija koje poboljšavaju raspoloženje. Međutim, rezultati istraživanja su često zbunjujući, jer stotine studija daju različite rezultate o tome koliko vežbanje pomaže i koji tip vežbanja je najefikasniji.
Tokom poslednje dve decenije, istraživači su sproveli brojne meta-analize o vežbanju za depresiju i anksioznost, ali su ostavili praznine u razumevanju efikasnosti vežbanja kod različitih starosnih grupa. Mnoge studije su uključivale učesnike sa dodatnim faktorima, kao što su hronične bolesti, što otežava primenu rezultata.
Naša studija je imala za cilj da razjasni ovu konfuziju sprovođenjem „meta-meta-analize“. Sistematski smo pregledali rezultate svih postojećih meta-analiza, što je uključivalo podatke od skoro 80.000 učesnika iz više od 1.000 originalnih istraživanja.
Otkrili smo da vežbanje ima visok uticaj na simptome depresije i srednji uticaj na anksioznost. Najveće poboljšanje zabeleženo je kod mladih odraslih osoba i žena koje su nedavno rodile, dok su aerobne aktivnosti poput hodanja i trčanja bile najefikasnije u smanjenju simptoma.
Naši rezultati sugerišu da bi strukturirane, nadgledane vežbe sa socijalnim komponentama mogle biti najbolja opcija za poboljšanje mentalnog zdravlja, posebno za one koji su skeptični prema lekovima ili se suočavaju sa dugim čekanjem na terapiju.
