Naučnici su uspostavili neočekivanu vezu između Sunčevih pega i seizmičke aktivnosti na Zemlji. Istraživanje je pokazalo kako solarna aktivnost može uticati na promene u atmosferi i svojstvima stena. Ova saznanja mogu poboljšati predikciju zemljotresa.
Na dinamičnoj planeti kao što je Zemlja, vođe promena često ostaju neprimećene. Međutim, tim naučnika predvođenim računarom Matheusom Henrikeom Junqueira Saldanhom sa Univerziteta u Tsukubi u Japanu istražio je vezu između Sunčevih pega i seizmičke aktivnosti. Njihovo novo istraživanje otkriva kako solarna aktivnost utiče na Zemlju.
„Solarna toplota pokreće promene u atmosferi, što može uticati na svojstva stena i kretanje podzemnih voda“, kaže Junqueira Saldanha. „Takve fluktuacije mogu učiniti stene krhkijim i sklonijim pucanju, dok promene u padavinama i otapanju snega mogu promeniti pritisak na granicama tektonskih ploča.“
Na Zemlji se dešava mnogo toga. Naša planeta ima mekano unutrašnje jezgro prekriveno korom koja je podeljena na odvojene sekcije i aktivni sistem vremena. Postoji mnogo potencijalnih okidača za monumentalne promene u kori planete koje bi mogle izazvati zemljotres.
Nismo baš dobri u predikciji seizmičke aktivnosti. Postoji previše varijabli, a proces koji vodi do podrhtavanja ili zemljotresa je dug i složen. Ipak, poznavanje okidača može nam pomoći da bolje procenimo verovatnoću seizmičke aktivnosti i obratimo pažnju na potencijalne rane znakove upozorenja.
Junqueira Saldanha i njegov kolega, primenjeni matematičar Yoshito Hirata sa Univerziteta u Tsukubi, identifikovali su korelaciju između aktivnosti Sunčevih pega i seizmičke aktivnosti u radu objavljenom 2022. godine. Međutim, nije bilo jasno zašto.
Jedna hipoteza je bila da toplota može imati neku vezu s tim. Aktivnost Sunčevih pega oscilira sa ciklusima solarne aktivnosti koji se odnose na preokret Sunčevog magnetskog polja. Solarni maksimum – trenutak kada se ovaj preokret dešava – je vreme intenzivne solarne aktivnosti, a povećanje solarne iradijacije zbog izbijanja i drugih solarnih fenomena takođe stvara mali porast temperature, oko 0,1 do 0,2 stepena Celzijusa.
U daljem istraživanju, Junqueira Saldanha, Hirata i njihovi saradnici dodatno su istražili potencijalnu vezu sa temperaturom. U svoj model su uključili podatke o aktivnosti Sunčevih pega i temperaturne podatke površine Zemlje, sprovodeći matematičko i računarsko modeliranje kako bi utvrdili da li mogu uspostaviti korelaciju.
Njihovi rezultati su pokazali da dodavanje površinske temperature poboljšava tačnost predikcija zemljotresa – posebno za plitke zemljotrese koji potiču iz gornje kore planete, a ne dubljih, pokretanih plaštom. Pošto je ovo sloj planete koji je najviše pogođen atmosferom i ciklusom vode, ima smisla da bi promene u njemu najjače uticale na gornju koru, kažu istraživači.
Ovo otkriće naglašava koliko je naša planeta složena, kao i njenu vezu sa našom životodavnom zvezdom. Takođe nam daje još jedan alat koji možemo dodati u sveobuhvatni set varijabli koje treba uzeti u obzir u modelima predikcije zemljotresa. „To je uzbudljiv pravac“, kaže Junqueira Saldanha, „i nadamo se da će naše istraživanje osvetliti širu sliku onoga što pokreće zemljotrese.“ Istraživanje je objavljeno u časopisu Chaos: An Interdisciplinary Journal of Nonlinear Science.
