Snažna solarna oluja koja je pogodila Zemlju u maju 2024. godine izazvala je neviđene promene u Zemljinom magnetnom polju, a njeni efekti su bili dalekosežniji nego što su naučnici očekivali. Osim što je prouzrokovala spektakularne auroralne prikaze širom sveta, oluja je formirala dva nova privremena pojasa zračenja u Zemljinoj orbiti, uključujući i pojas koji sadrži energetske protone – fenomen koji ranije nije primećen.
Solarne oluje nastaju kada Sunce izbacuje ogromne količine naelektrisanih čestica kroz koronalne izbačaje mase (CME) ili solarne baklje. Kada ove čestice dospeju do Zemlje, interaguju sa njenim magnetnim poljem, izazivajući geomagnetne oluje koje mogu poremetiti elektronske sisteme, satelite i radio-komunikacije, ali i stvoriti vizuelno spektakularne auroralne prikaze.
Međutim, oluja iz maja 2024. godine bila je dovoljno snažna da napravi još veće promene. Prema podacima koje je prikupio NASA-in CubeSat CIRCE (Compact Radiation Belt Explorer), došlo je do formiranja dva nova pojasa zračenja, nešto što se dešavalo i u prošlosti nakon jakih geomagnetnih oluja. Međutim, jedan od ovih pojaseva sadržao je visokoenergetske protone, što je prvi put ikada zabeleženo.
Zemlja inače ima dva trajna pojasa zračenja poznata kao Van Allenovi pojasevi – unutrašnji i spoljašnji. Oni igraju ključnu ulogu u zaštiti naše planete od visokoenergetskih solarnih čestica, sprečavajući njihovo direktno prodiranje u atmosferu. Ponekad, nakon izuzetno snažnih solarnih oluja, može doći do formiranja dodatnih, privremenih pojaseva zračenja koji se obično zadržavaju samo nekoliko nedelja pre nego što se rasprše.
Međutim, naučnici su otkrili da su novi pojasevi iz maja 2024. godine trajali znatno duže nego što se očekivalo. Umesto da nestanu za nekoliko nedelja, oni su opstali puna tri meseca, dok su kasnije solarne oluje u junu i avgustu smanjile njihovu gustinu. Ipak, protonski pojas, koji se prvi put pojavio u ovom kontekstu, mogao bi ostati stabilan čak i duže od godinu dana.
Prisustvo ovih dodatnih pojaseva zračenja moglo bi predstavljati ozbiljan izazov za satelite i svemirske letelice koje orbitiraju u ovom području. Visoke koncentracije energetskih čestica mogu ometati rad elektronike, uzrokovati kvarove u komunikaciji i čak ugroziti astronaute koji se nalaze na misijama izvan Zemljine atmosfere.
„Ovo su zaista visokoenergetski elektroni i protoni koji su našli put u Zemljino unutrašnje magnetno okruženje“, izjavio je astronom David Sibeck iz NASA-inog Goddard Space Flight Centra, koji nije bio uključen u istraživanje. „Neki od njih mogli bi ostati zarobljeni veoma dugo.“
Zbog toga će dalja istraživanja biti ključna za bolje razumevanje ovih pojaseva i njihovog uticaja na svemirsku infrastrukturu. Ako se protonski pojas zaista zadrži duže od godinu dana, inženjeri će morati da razviju nove strategije zaštite satelita i drugih svemirskih sistema od povećane radijacije.
Naučnici sada analiziraju podatke kako bi utvrdili dugoročnu stabilnost ovih novih pojaseva i njihovu potencijalnu pretnju. Uporedo sa time, praćenje budućih solarnih oluja pomoći će da se shvati kako se ovakvi pojasevi formiraju i da li su oni redovna pojava u periodima intenzivne solarne aktivnosti.
Ovo otkriće pokazuje koliko je još uvek neistražen uticaj Sunca na Zemljinu okolinu i otvara nova pitanja o dinamičnim procesima koji oblikuju naše svemirsko susedstvo. Rezultati istraživanja objavljeni su u prestižnom časopisu Geophysical Research: Space Physics.
