Rekordnih 47 odsto električne energije u Evropskoj uniji trenutno potiče iz solarnih i drugih obnovljivih izvora, prema izveštaju koji je objavljen u četvrtak. Ovaj podatak ukazuje na sve veći jaz između napora EU da koristi čistu energiju i nove administracije Sjedinjenih Američkih Država koja teži većem korišćenju fosilnih goriva.
Gotovo tri četvrtine električne energije u EU proizvodi se bez emisije gasova koji doprinose globalnom zagrevanju. Štaviše, 24% električne energije u EU dolazi iz nuklearne energije, kako navodi istraživački centar za klimatsku energiju Ember. Ovaj udeo je znatno veći u poređenju sa zemljama poput SAD i Kine, gde se većina energije i dalje proizvodi iz fosilnih goriva kao što su ugalj, nafta i gas. U SAD, oko 21% električne energije dolazi iz obnovljivih izvora.
Stručnjaci pozdravljaju smanjenje korišćenja fosilnih goriva u Evropi, posebno u svetlu najava novog predsednika SAD o podsticanju korišćenja fosilnih goriva. Prema Krisu Roslou, energetskom stručnjaku u Emberu, solarna energija je 2024. godine proizvela 11% električne energije u EU, prvi put premašivši ugalj koji je pao ispod 10%. Čista energija vetra drugu godinu zaredom proizvodi više električne energije nego gas.
Brza tranzicija ka čistoj energiji u Evropi delimično je podstaknuta Evropskim zelenim dogovorom, ambicioznom politikom usvojenom 2019. godine koja je postavila temelje za ažuriranje zakona o klimi. Cilj je da EU smanji emisije za 55% do kraja decenije i postane klimatski neutralna do 2050. godine.
Brojne regulative i direktive širom evropskih zemalja usvojene su kako bi se podstakla investicija u čistu energiju i smanjilo zagađenje ugljenikom.
Prema Roslou, pre samo nekoliko godina, obnovljivi izvori energije činili su trećinu, dok su fosilna goriva činila 39% ukupne električne energije u Evropi. Danas, fosilna goriva čine samo 29%, dok vetar i sunce igraju ključnu ulogu u tranziciji prema čistoj energiji. Udeo nuklearne energije u proizvodnji električne energije u EU ostao je relativno stabilan.
Ruska invazija na Ukrajinu takođe je doprinela povećanju korišćenja čiste energije u Evropi. Nagli porast cena gasa, koji se u velikoj meri uvozi iz Rusije, primorao je zemlje da traže ekonomičnije i čistije alternative. Zemlje poput Portugala, Holandije i Estonije beleže najveći porast korišćenja čiste energije u poslednjih pet godina.
Prebacivanje na čistu energiju omogućilo je Evropi da izbegne uvoz fosilnih goriva u vrednosti većoj od 61 milijardu dolara za proizvodnju električne energije od 2019. godine.
U međuvremenu, rast nuklearne energije u EU usporio se, s penzionisanjem nuklearnih elektrana koje nadmašuje izgradnju novih od sredine 2000-ih.
Kao odgovor na odluku bivšeg predsednika SAD Donalda Trampa da povuče zemlju iz Pariskog sporazuma, EU je preuzela vodeću ulogu u promovisanju čiste energije. Ursula fon der Lajen, predsednica Evropske komisije, istakla je da će Evropa nastaviti svoj kurs i sarađivati sa svim nacijama koje teže zaštiti prirodu i suzbiti globalno zagrevanje.
