Ljudi kojima nedostaju zubi možda će moći da izrastu nove, kažu japanski stomatolozi koji testiraju pionirski lek za koji se nadaju da će ponuditi alternativu protezama i implantatima.
Za razliku od gmizavaca i riba, koji obično redovno zamenjuju svoje očnjake, široko je prihvaćeno da ljudi i većina drugih sisara rastu samo dva seta zuba.
Ali ispod naših desni su uspavani pupoljci treće generacije, kaže Katsu Takahashi, šef oralne hirurgije u bolnici Kitano Instituta za medicinska istraživanja u Osaki.
Njegov tim je u oktobru pokrenuo klinička ispitivanja u Univerzitetskoj bolnici Kjoto, dajući eksperimentalni lek odraslim ispitanicima za koji kažu da ima potencijal da ubrza rast ovih skrivenih zuba.
To je tehnologija „potpuno nova“ u svetu, rekao je Takahaši za AFP.
Protetski tretmani koji se koriste za zube izgubljene zbog karijesa, bolesti ili povreda često se smatraju skupim i invazivnim.
Dakle, „obnavljanje prirodnih zuba definitivno ima svoje prednosti“, rekao je Takahaši, vodeći istraživač projekta.
Testovi na miševima i tvorovima sugerišu da blokiranje proteina zvanog USAG-1 može probuditi treći set, a istraživači su objavili laboratorijske fotografije ponovo izraslih životinjskih zuba.
U studiji objavljenoj prošle godine, tim je rekao da je njihov „tretman antitelima kod miševa efikasan za regeneraciju zuba i može biti proboj u lečenju anomalija zuba kod ljudi“.
Za sada, stomatolozi daju prioritet „užasnim” potrebama pacijenata kojima od rođenja nedostaje šest ili više stalnih zuba.
Kaže se da ovo nasledno stanje pogađa oko 0,1 odsto ljudi, koji mogu imati ozbiljne probleme sa žvakanjem, a u Japanu često većinu svoje adolescencije provode noseći masku za lice kako bi sakrili široke praznine u ustima, rekao je Takahaši.
„Ovaj lek bi mogao da promeni igru za njih“, dodao je on.
Lek je stoga prvenstveno namenjen deci, a istraživači žele da ga učine dostupnim već 2030. godine.
Angrai Kang, profesor stomatologije na Univerzitetu Kueen Mari u Londonu, zna samo za još jedan tim koji teži sličnom cilju upotrebe antitela za ponovno izrastanje ili popravku zuba.
„Rekao bih da grupa Takahaši prednjači“, rekao je za AFP stručnjak za imunotehnologiju, koji nije povezan sa japanskim istraživanjem.
Takahašijev rad je „uzbudljiv i vredan njegovog praćenja“, rekao je Kang, delom zato što se lek protiv antitela koji cilja na protein skoro identičan USAG-1 već koristi za lečenje osteoporoze.
„Trka za regeneraciju ljudskih zuba nije kratak sprint, već po analogiji skup uzastopnih ultramaratona“, rekao je on.
„Ovo je samo početak.“
Chengfei Zhang, klinički profesor endodoncije na Univerzitetu u Hong Kongu, rekao je da je Takahašijeva metoda „inovativna i ima potencijal“.
„Tvrdnja da ljudi poseduju latentne zubne pupoljke koji mogu da proizvedu treći set zuba je i revolucionarna i kontroverzna“, rekao je on za AFP.
Takođe je upozorio da se „ishodi primećeni kod životinja ne prenose uvek direktno na ljude”.
Rezultati eksperimenata na životinjama postavljaju „pitanja o tome da li bi regenerisani zubi mogli funkcionalno i estetski zameniti zube koji nedostaju“, dodao je Zhang.
Samouvereni Takahaši tvrdi da se lokacija novog zuba u ustima može kontrolisati, ako ne i precizno odrediti, mestom ubrizgavanja leka.
A ako raste na pogrešnom mestu, može se premestiti ortodoncijom ili transplantacijom, rekao je on.
U prvom kliničkom ispitivanju ne učestvuje nijedan mladi pacijent sa urođenim poremećajem, jer je glavni cilj testiranje bezbednosti leka, a ne njegove efikasnosti.
Dakle, za sada su učesnici zdrave odrasle osobe koje su izgubile barem jedan postojeći zub.
I dok regeneracija zuba ovog puta nije izričiti cilj suđenja, male su šanse da bi se to ipak moglo dogoditi ispitanicima, rekao je Takahaši.
Ako je tako, istraživači će potvrditi da lek može biti efikasan za one sa stečenom bezubom – što bi bio medicinski trijumf.
„Bio bih bez meseca ako se to dogodi“, rekao je Takahaši.
Ovo bi mogla biti posebno dobrodošla vest u Japanu, koji ima drugu najstariju populaciju na svetu.
Podaci ministarstva zdravlja pokazuju da više od 90 odsto ljudi starijih od 75 godina u Japanu ima najmanje jedan zub.
„Velika su očekivanja da naša tehnologija može direktno produžiti njihov zdrav životni vek“, rekao je Takahaši.
