Izraelski vojni upad u Siriju osudio je niz susednih zemalja, uključujući Egipat, Jordan i Katar, tvrdeći da je Izrael prekršio međunarodno pravo koristeći trenutnu političku situaciju u Siriji. Izraelske trupe su premestile svoje snage u demilitarizovanu tampon zonu na Golanskoj visoravni nakon što su opozicione snage preuzele kontrolu nad Damaskom, a sirijski predsednik Asad je napustio zemlju i zatražio azil u Rusiji.
Benjamin Netanjahu, premijer Izraela, je naglasio da je sporazum iz 1974. godine koji je uspostavljen sa Sirijom o demilitarizaciji tog područja sada narušen, tvrdeći da su sirijske trupe napustile svoje položaje. Izraelske trupe su proširile svoje aktivnosti izvan tampon zone, ulazeći dublje u sirijski teritorijum, s ciljem stvaranja nove „bezbednosne zone“ koja bi bila oslobođena strateškog oružja i terorističke infrastrukture.
Ovakav potez Izraela izazvao je kritike širom arapskog sveta. Katarsko Ministarstvo spoljnih poslova je nazvalo ovaj događaj „opasnim“ i optužilo Izrael za flagrantno kršenje međunarodnog prava. Slično, ministar spoljnih poslova Jordana, Ajman Safadi, i egipatsko ministarstvo spoljnih poslova osudili su Izrael zbog iskorišćavanja situacije u Siriji radi okupacije sirijske teritorije.
Golanska visoravan, koju je Izrael zauzeo od Sirije tokom Šestodnevnog rata 1967. godine i anektirao 1981. godine, ponovo je postala žarište napetosti između ove dve zemlje. Prema Sporazumu o razdvajanju snaga iz 1974. godine, UN mirovne snage su bile raspoređene u tampon zonu kako bi održavale mir između Izraelaca i Sirijaca.
Prvi put u poslednjih 50 godina, Izraelske odbrambene snage su prošle izvan tampon zone, dok su izraelski avioni izvršavali napade na sirijske ciljeve. Meta napada su bile vazdušna baza Meze u Damasku, vazdušna baza Khalkhala južno od prestonice, kao i gradovi Dara i Suveida na jugu Sirije.
Izraelski ministar odbrane, Izrael Kac, naredio je izraelskim snagama da izvrše napade širom Sirije kako bi uništile oružje i vojnu infrastrukturu. Ministar spoljnih poslova, Gideon Sar, istakao je da su ciljevi ovih napada bili sistemi strateškog naoružanja, uključujući preostalo hemijsko oružje i dalekometne rakete, s namerom da se spreči da ovi materijali padnu u ruke ekstremista.
