Iako nije moguće zaustaviti starenje mozga – barem ne još – možda postoje načini da se uspori njegov pad, a nova studija pokazuje vitalnu ulogu nivoa šećera u krvi u tome koliko brzo mozak stari.
Studija je delo međunarodnog tima istraživača koji je pratio rad iz 2022. koji je razmatrao veze između ishrane i atrofije mozga. U prethodnim istraživanjima, mediteranska dijeta, a posebno zelena mediteranska dijeta (više biljaka, manje mesa), povezivali su se sa manjim habanjem mozga.
U ovoj novoj studiji, tim je želeo da ispita neke od mehanizama koji bi mogli da stoje iza te asocijacije. Otkrili su značajnu vezu između markera nižeg nivoa šećera u krvi i manjeg smanjenja mozga i smrti neurona koji se obično dešavaju kako starimo.
„Održavanje niskog nivoa šećera u krvi, čak i unutar normalnog opsega, obećava za očuvanje mlađeg mozga, posebno kada se kombinuje sa zdravom ishranom i redovnom fizičkom aktivnošću“, kaže viši autor studije i epidemiolog Iris Šai sa Univerziteta Ben-Gurion. u Izraelu.
Podaci su prikupljeni putem skeniranja mozga magnetnom rezonancom (MRI) 224 učesnika, u proseku starosti oko 51 godine, i dijagnostifikovani su kao gojazni ili imaju visok nivo masti u krvi. Tokom 18 meseci, podeljeni su u tri grupe, a zatim su stavljeni na mediteransku ishranu, zelenu mediteransku ishranu ili standardnu zdravu ishranu.
S obzirom da je sporije starenje mozga značajno povezano sa mediteranskom ishranom (posebno zelenom) i nižim nivoom šećera u krvi, verovatno je da su sva tri faktora povezana – sa prethodnom studijom iz 2022. koja nudi dodatne dokaze.
Istraživači su primetili da su dobrovoljci koji su konzumirali mnogo zelenog čaja i šejkova od patke mankai kao deo zelene mediteranske dijete imali tendenciju da pokazuju najmanju količinu trošenja moždanog tkiva. To nagoveštava da postoji nešto u biljnoj hrani koja štiti mozak.
„Konkretno, polifenoli koji se nalaze u biljnoj hrani mogu da pređu krvno-moždanu barijeru i pomognu u smanjenju upale mozga, što je ključno za pamćenje“, kaže Šai.
Iako ne možemo zaključiti direktne uzroke i posledice iz podataka, postoje jake indikacije da su mediteranske dijete dobre za mozak – kao što je pokazalo nekoliko prethodnih studija. Unutar toga, čini se da su nizak nivo šećera i visok sadržaj biljaka glavni pokretači.
Starenje mozga je u određenoj meri prirodan deo starenja, ali brže starenje znači da smo u većoj opasnosti od kognitivnog pada i povezanih neuroloških bolesti u ranijoj fazi života. Saznanje više o tome zašto se to dešava stavlja nas u bolju poziciju da možemo nešto da uradimo u vezi s tim – kao što je promena naše ishrane.
„Ovo ispitivanje nudi siguran pristup za potencijalno usporavanje starenja našeg mozga – usvajanjem komponenti zelene mediteranske dijete“, kaže glavni autor studije i epidemiolog Dafna Pachter sa Univerziteta Ben-Gurion.