Prema velikoj novoj studiji, starije odrasle osobe koje dožive štetne padove imaju veću vjerovatnoću da razviju demenciju u roku od godinu dana nakon nesreće u poređenju sa ljudima istog uzrasta koji imaju druge vrste fizičkih povreda.
Nalazi tima istraživača u SAD ne dokazuju da padovi doprinose demenciji (iako se ni to još ne može isključiti), ali sugerišu da bi padovi mogli biti rani pokazatelj pogoršanja stanja mozga koji dovode do Alchajmerove bolesti. i druge demencije.
„Moguće je da padovi služe kao nadzorni događaj koji označava budući rizik od demencije“, objašnjavaju lekar Aleksandar Ordoobadi iz Brigam i ženske bolnice i kolege u svom radu.
„Nalazi ove studije sugerišu podršku implementaciji kognitivnog skrininga kod starijih osoba koje dožive povredljiv pad.“
Padovi su najčešći način povrede odraslih starijih od 65 godina. Skoro jedna trećina ove starosne grupe doživi povredu od pada svake godine.
„Jedan od najvećih izazova sa kojima se suočavamo je nedostatak vlasništva u procesu naknadnog skrininga za kognitivno oštećenje“, kaže Ordoobadi. „Zato što možda neće biti dovoljno vremena za ove skrininge u odeljenju hitne pomoći ili u centru za traumu.
Svake godine se dijagnostikuje skoro 10 miliona novih slučajeva demencije, ostavljajući sve više nas da se suoči sa zastrašujućim kognitivnim padom, bilo lično ili kod naših voljenih. Uprkos decenijama truda, još uvek smo bez leka, ostavljajući pacijentima samo strategije za zaustavljanje progresije oslabljenih stanja, tako da što se demencija može ranije identifikovati, to bolje.
Ordoobadi i tim analizirali su godišnje potraživanja američke Medicare od onih koji su doživeli traumatičnu povredu. Oni su identifikovali 2453655 pacijenata starijih od 65 godina koji su zatražili medicinsku pomoć zbog povrede 2014. ili 2015. godine.
Nakon što su isključili ljude sa poznatom dijagnozom demencije, istraživači su zatim uporedili pacijente koji su se povredili u padu sa onima koji su doživeli druge vrste fizičkih povreda.
Otkrili su da starije odrasle osobe koje dožive povredu od pada imaju preko 20 posto veće šanse da razviju demenciju u roku od godinu dana nakon nesreće, u poređenju sa drugim vrstama fizičkih povreda zbog kojih su pacijenti dolazili u medicinsku kliniku.
„Izgleda da je odnos između padova i demencije dvosmerna ulica“, kaže epidemiolog za povrede Molli Jarman iz Brigam i ženske bolnice.
„Kognitivni pad može povećati verovatnoću pada, ali trauma od tih padova takođe može ubrzati progresiju demencije i učiniti dijagnozu verovatnijom u nastavku.
Ova studija može samo utvrditi da li jedan faktor prati isti obrazac kao drugi, tako da ne može reći da li su padovi i demencija direktno povezani. Zbog nedostatka podataka o receptima, istraživači nisu mogli da uzmu u obzir efekte lekova, što je možda iskrivilo njihove rezultate.
Međutim, prethodne studije su otkrile da su ljudi sa poznatim kognitivnim oštećenjima pod povećanim rizikom da dožive padove, što takođe podržava ideju da padovi mogu biti rani pokazatelj ovih razornih stanja mozga.
Drugi potencijalni raniji znaci upozorenja na kognitivna oštećenja koja dovode do demencije uključuju gubitak vizuelne osetljivosti, loše mentalno zdravlje i pojačane noćne more.
Ali kognitivni pad može biti indikacija i drugih stanja koja se mogu lečiti, tako da je ključno da se potencijalni pacijenti sa demencijom detaljno procene.
„Naša studija ističe mogućnost da se rano interveniše“, kaže Džarman.
„Ako možemo utvrditi da padovi služe kao rani pokazatelji demencije, mogli bismo identifikovati druge prekursore i rane događaje na koje bismo mogli intervenisati, što bi značajno poboljšalo naš pristup upravljanju kognitivnim zdravljem kod starijih osoba.“
Ovo istraživanje je objavljeno u JAMA.