Studija u više od 700 okruga u više američkih država otkrila je vezu između leukemije u detinjstvu i nivoa raspadajućeg gasa radona, uključujući one niže od saveznih smernica za ublažavanje. Istraživanje je objavljeno u časopisu Science of the Total Environment.
Nalazi su važni jer postoji malo utvrđenih faktora rizika za rak kod dece, a uloga životne sredine nije mnogo istražena, rekao je Metju Bozigar sa Univerziteta Oregon State, koji je vodio istraživanje.
Radon, gas koji se javlja u prirodi, je proizvod radioaktivnog raspada uranijuma, koji je prisutan u određenim stenama i zemljištima. Po bekstvu iz zemlje, radon se sam raspada i emituje radioaktivne čestice koje mogu ući u telo i skupiti se u mnogim tkivima, gde mogu oštetiti ili uništiti DNK ćelija, što može izazvati rak.
Radon gas bez mirisa, ukusa i boje se brzo razređuje na otvorenom i generalno je bezopasan pre nego što se raspadne, ali u zatvorenom prostoru ili u oblastima sa slabom razmenom vazduha, lako se može koncentrisati do opasnih nivoa i prepoznat je kao značajan faktor rizika za rak pluća.
Radon, meren malim, pasivnim detektorima i ublažen pasivnom ili aktivnom ventilacijom u podrumima i prostorima za puzanje, nije povezan sa drugim vrstama raka, prema Svetskoj zdravstvenoj organizaciji.
Ali u 18-godišnjoj studiji statističkog modeliranja 727 okruga koja je raspoređena u 14 država, Božigar i saradnici nisu samo pronašli vezu između leukemije u detinjstvu i radona, već i u koncentracijama ispod preporučenih smernica Agencije za zaštitu životne sredine za ublažavanje.
Bekereli po kubnom metru je jedinica za izražavanje koncentracije radioaktivnog raspada u datoj zapremini vazduha. EPA kaže da nijedan nivo radona nije bezbedan i savetuje da se preduzimaju napori za ublažavanje kada koncentracija radona dostigne 148 bekerela po kubnom metru; studija je smatrala da su koncentracije čak polovina od toga.
„Ovo je najveća studija te vrste u SAD, ali su neophodna snažnija istraživanja da bi se potvrdili ovi nalazi na individualnom nivou i informisalo donošenje odluka o zdravstvenim rizicima od radona u ovoj zemlji i širom sveta“, rekao je Božigar, docent. na Zdravstvenom fakultetu OSU.
Leukemija, najčešći rak kod dece, pogađa krv i koštanu srž. Oko 3.000 novih slučajeva leukemije u detinjstvu – definisanih u studiji i od strane Nacionalnog instituta za zdravlje kao da uključuju pacijente do 19 godina – dijagnostikuje se u Sjedinjenim Državama svake godine, prema NIH. Godišnja stopa incidencije je 4,8 slučajeva na 100.000 dece.
Veća je verovatnoća da će dečaci dobiti dijagnozu leukemije nego devojčice, ali istraživanje pokazuje da radon povećava verovatnoću leukemije kod oba pola.
„Naš dizajn studije nam omogućava samo da identifikujemo statističke asocijacije i da postavimo hipoteze, tako da su potrebne studije koje mogu bolje utvrditi da li izloženost radonu uzrokuje leukemiju u detinjstvu“, rekao je Božigar.
Okruzi koji su ispitani u ovoj studiji bili su u državama Vašington, Kalifornija, Ajdaho, Juta, Novi Meksiko, Ajova, Luizijana, Kentaki, Mičigen, Džordžija, Njujork, Nju Džersi, Konektikat i Masačusets. Okruzi su oni koji su tokom perioda studije prijavili svoje podatke o raku u registru nadzora, epidemiologije i krajnjih rezultata, programu koji prikuplja i analizira informacije o raku. Poznat kao SEER, registar podržava Nacionalni institut za rak.
Sa Božigarom su sarađivali naučnici sa Nacionalnog instituta za rak, Univerziteta Harvard i Imperijal koledža u Londonu.
Za Božigara, istraživanje ima korene u ličnom iskustvu. Odrastao je u Portlandu, koji ima džepove sa visokim nivoom radona, i primetio je ono što se činilo kao visoku incidencu raka, posebno u mlađim starosnim grupama. Bilo je više dijagnoza raka među njegovom porodicom i prijateljima.
„Kao epidemiolog, počeo sam da razmatram moguće uzroke životne sredine i povezao sam se sa sjajnim saradnicima koji su obezbedili važne podatke i druge resurse kako bi omogućili nove inovativne analize“, rekao je on.
„Radimo na mnogim različitim studijama radona i nastavljamo da pronalazimo štetne efekte koji nisu ograničeni samo na pluća kod odraslih. Imaćemo više da podelimo u narednim mesecima i godinama kako naše studije budu objavljene.“