Gledanje i deljenje slika uznemirujućg sadržaja predstavlja duboku pretnju po javno zdravlje. Proliferacija slika rata ili drugih nasilnih radnji, kao što su masovna pucnjava, postala je neizbežna stvarnost, posebno sa pojavom društvenih medija, koji mogu širiti užas jednim klikom na dugme.
U pozvanoj perspektivi objavljenoj na internetu u časopisu PNAS, glavni autor E. Alison Holman, profesor medicinskih sestara i psiholoških nauka UC Irvine; Rokane Cohen Silver, uvaženi profesor psiholoških nauka, javnog zdravlja i medicine UC Irvine, kao i prorektor za institucionalno istraživanje, procenu i planiranje; i Dejna Rouz Garfin, docent u rezidenciji na Fielding School of Public Health UCLA, primenili su svoja decenija istraživanja o posmatranju masovnog nasilja u tradicionalnim i društvenim medijima na tekući sukob između Izraela i Hamasa.
Njihove studije o posledicama drugih kolektivnih traumatskih događaja, uključujući napade 11. septembra i bombaške napade u Bostonskom maratonu, povezuju ekstenzivnu medijsku izloženost sa pojačanim simptomima stresa. Čini se da ova povezanost funkcioniše ciklično, sa većom izloženošću predviđajući povećanu nevolju, što može dovesti do toga da provedete više vremena uronjeno u ovo ponašanje nakon narednih tragedija. Rat Izraela i Hamasa pruža aktuelni kontekst u realnom vremenu za ova pitanja, jer slike uznemirujućg sadržaja koje dolaze sa Bliskog istoka mogu biti veoma uznemirujuće za one koji ih gledaju iznova i iznova.
„Zaraćene strane često koriste ove slike i video snimke kao propagandu da šokiraju javnost i pridobiju podršku javnosti za svoju stranu“, kaže Holman. „Oni mogu biti namerno pogrešno označeni i korišćeni za širenje pogrešnih i dezinformacija o tome šta se zapravo dogodilo, sa ciljem da se manipuliše mišljenjima i emocijama. Ranjivi pojedinci, kao što su oni koji su emocionalno vezani za događaje tako što dele identitet sa žrtvama ili onima koji su doživeli nasilje u prošlosti, izloženi su većem riziku od povrede“.
Postoje različita mišljenja o društvenim implikacijama gledanja takvih slika. Neki tvrde da povećavaju transparentnost i svest, dok drugi upozoravaju na desenzibilizaciju i emocionalno otupljivanje. Postizanje ravnoteže između slobodnog širenja informacija i etičkih razmatranja predstavlja složen izazov za obe strane.
Da bi rešili ovu situaciju, naučnici podstiču kreatore politike da promovišu široko rasprostranjene kampanje medijske pismenosti kako bi obrazovali javnost o načinima da identifikuju istinitost slika koje gledaju, kao i kako da ograniče ekstenzivno izlaganje i deljenje uznemirujućih slika.
„Moramo se ponašati sa saosećanjem dok se borimo sa načinom da obavestimo javnost bez izazivanja emocionalnog preopterećenja“, kaže Holman. „Moraju se implementirati programi koji pomažu u sprečavanju ljudi da budu uvučeni u začarani krug dezinformacija, dezinformacija i stresa.