Posle skoro 800 godina relativnog mirovanja, vulkani na islandskom poluostrvu Rejkjanes vraćaju se u život sa novom žestinom.
Od 2021. godine dogodilo se osam erupcija, a nova istraživanja sugerišu da porast vulkanske aktivnosti potiče od plitkog bazena magme širokog samo 10 kilometara i samo 9-12 kilometara ispod površine.
Upozorenje vlasti na ovaj izvor magme je kritično za kontinuiranu sigurnost stanovnika u regionu, a istraživači tvrde da bi bazen magme mogao hraniti vulkanske erupcije slične veličine u tom području godinama ili možda decenijama više.
„Poređenje [trenutnih] erupcija sa istorijskim događajima pruža snažne dokaze da će Island morati da se pripremi i bude spreman da se ova vulkanska epizoda nastavi još neko vreme, možda čak i godinama do decenija“, kaže geolog Valentin Trol sa Univerziteta Upsala u Švedskoj, koji je vodio studiju.
Trol i njegove kolege su koristili podatke o seizmičkim talasima iz vulkanskih erupcija i „rojeva“ zemljotresa da bi mapirali podzemnu površinu poluostrva Rejkjanes na jugozapadu Islanda, gde živi većina stanovništva zemlje.
Otkrili su da su erupcije vulkanskog sistema Fagradalsfjal iz 2021. bile napajane džepom magme koji je potom curio duž geoloških linija do Sundhnukura, gde vulkani izbacuju lavu od kraja 2023. godine.
Sa obe zone erupcije koje izbacuju lave sa sličnim geohemijskim ‘otiscima prstiju’, nalazi sugerišu da se „povezani magma vodovodni sistem“ pridružuje dva vulkanska sistema.
Istorijski podaci ukazuju na to da je ovaj zajednički bazen magme verovatno formiran negde između 2002. i 2020. godine, ponovo napunjen 2023. godine i nastavlja da snabdeva magmu iz plitkih dubina do površinskih pukotina i otvora kroz blago nagnute puteve. Topljenje stena dublje u omotaču dopunjuje bazen magme, tako da može da podstakne erupcije u decenijama koje dolaze.
„Postoji potreba za boljim razumevanjem sistema snabdevanja magmom koji hrani tekuće eruptivne događaje“, pišu Trol i njegove kolege u svom objavljenom radu.
„Povećane učestalosti erupcija treba očekivati u doglednoj budućnosti.
Sada kada je bazen magme identifikovan, može se mapirati i pratiti kako bi se zajednice pripremile za ono što bi se moglo dogoditi.
Ponovljene evakuacije bi bile očigledan, ali veoma neophodan poremećaj da bi se osigurala bezbednost ljudi. Česte erupcije takođe mogu oštetiti ključnu infrastrukturu kao što su geotermalne elektrane koje snabdevaju Island električnom i toplotnom energijom, i eksperimentalna postrojenja za sekvestraciju ugljenika, ubrizgavajući ugljen-dioksid (CO 2 ) i druge gasovite zagađivače u porozne stene.
Sjedeći na vrhu Srednjeatlantskog grebena, granice tektonske ploče koja razdvaja Sjevernu Ameriku i Evroaziju, Islandu nisu nepoznate vulkanske erupcije.
Ali protekle tri godine erupcija su bile posebno razorne i mogle bi, potencijalno, označiti početak dugog perioda upornih vulkanskih erupcija za zemlju. Međutim, priroda je retko predvidljiva, pa istraživači pozivaju na kontinuirano praćenje područja.
„Ne znamo koliko dugo i koliko često će se to nastaviti u narednih deset ili čak stotina godina“, kaže autor studije Ilja Bindeman, vulkanolog sa Univerziteta Oregon.
„Pojaviće se obrazac, ali priroda uvek ima izuzetke i nepravilnosti.“
