Više od 4 miliona Ukrajinaca bilo je prinuđeno da pobegne nakon invazije ruskih snaga na njihovu domovinu u februaru 2022. godine, pri čemu je velika većina krenula u susedne zemlje i druge evropske nacije.
Istraživanje koje prati razvojne planove i rezultate integracije Ukrajinaca širom Evrope pokazuje da je oko početka ove godine 58% reklo da i dalje planira da se vrati kući kada bude bezbedno, a 7% želi da se uskoro vrati u Ukrajinu. Samo 8% planira da se nastani van Ukrajine.
Studija, za koju su anketirane 11.783 ukrajinske izbeglice, pokrenuta je u junu 2022. Vodio ju je dr Cevat Girai Aksoi, sa Odeljenja za političku ekonomiju King’sa, u partnerstvu sa agencijom za istraživanje i istraživanje Verian. Dr Aksoi i njegov tim su pratili promene planova izbeglica tokom perioda od 18 meseci, beležeći njihovu lokaciju, planove povratka i napore za integraciju kao što su posao, obuka ili učenje.
Njihov rad je otkrio da je u početku dve trećine ispitanih nameravalo da se vrati kući kada uslovi postanu bezbedni, iako je taj procenat nastavio da opada kako je vreme prolazilo. Naime, 33% onih koji su planirali da se vrate to je već učinilo, dok se niko od onih koji su nameravali da se trajno nastani u inostranstvu nije vratio.
Istraživanje je takođe pokazalo da je oslobađanje matičnog okruga izbeglice značajno povećalo njihovu verovatnoću povratka. Međutim, intenzivan sukob u njihovim matičnim opštinama smanjio je verovatnoću povratka u ta specifična područja, iako uopšte nije odvratio povratak u Ukrajinu.
Koristeći istu anketu, studija dr Aksoja i njegovih koautora takođe je istakla da su izbeglice koje ne nameravaju da se vrate u Ukrajinu uložile više u sticanje lokalnog ljudskog kapitala, kao što su jezičke veštine i integracija na tržište rada, sa onima čiji su okrugi ostala okupirana od strane Rusa, veća je verovatnoća da će ulagati u svoju integraciju zbog nižih namera povratka.
Autori studije su rekli: „Uspeh posleratne rekonstrukcije i razvoja u Ukrajini će u velikoj meri zavisiti od kvantiteta i kvaliteta dostupnog ljudskog kapitala. Ukrajinsko stanovništvo je opadalo čak i pre ruske invazije, pri čemu je broj umrlih bio veći od broja rođenih godišnje od 1991.
„Štaviše, sveprisutna korupcija i nisko poverenje u pravosuđe — što je podvučeno rangiranjem Ukrajine na 104. mestu od 180 zemalja u Indeksu percepcije korupcije za 2023. — deluju kao faktori odvraćanja od povratne migracije.
„Kritični izazov za Ukrajinu biće da iskoristi zajedničku svrhu koju je rat podstakao kako bi pokrenuo šire institucionalne i kulturne promene. Rešavajući ove izazove, Ukrajina može poboljšati privlačnost povratka za izbeglice i efikasno iskoristiti svoj ljudski kapital u posleratnom periodu. proces obnove“, rekli su dr Aksoi i koautori.
