Procureli audio zapisi treninga na ISS-u izazivaju kratku zemaljsku paniku

Procureli audio zapisi treninga na ISS-u izazivaju kratku zemaljsku paniku

Zvuk hirurga koji se bavi hitnim slučajem na Međunarodnoj svemirskoj stanici dok je bila zaglavljena u saobraćaju izazvao je kratku paniku uveče 12. juna CDT.

Činilo se da je neimenovani govornik vodio telefonski razgovor sa nepoznatim sagovornikom, razgovarajući o situaciji u kojoj bi neimenovanom komandantu bio potreban hiperbarični tretman nakon događaja koji ih je doveo do dekompresijske bolesti.

„Nažalost, prognoza za komandanta je relativno slaba“, čuje se govornik kako kaže .

Kontrola misije ISS-a je sada potvrdila da je zvuk bio zemaljska simulacija koja je greškom emitovana na ISS kanalu uživo i da su svi članovi posade bezbedno spavali u vreme emitovanja.

Na Međunarodnoj svemirskoj stanici nema vanredne situacije. Otprilike u 17.28 časova CDT, audio je emitovan u NASA-inom livestreamu sa simulacionog audio kanala na zemlji što ukazuje na to da član posade doživljava efekte povezane sa dekompresijom…

Zvuk, isečen iz strima uživo i postavljen na Iksu (Tviter), brzo je izazvao paniku. Čuje se govornik kako razgovara o vraćanju komandanta „u njegovo odelo“ i pripremi za hiperbarični tretman i kiseonik nakon „teških DCS udaraca“ – DCS se odnosi na dekompresijsku bolest.

Diskusija je takođe uključivala pronalaženje najbolje bolnice za prebacivanje pacijenta nakon pada, pronalaženje bolnice u Španiji koja nudi i objekte za kritičnu negu i hiperbarično lečenje.

Dekompresijska bolest je malo verovatna, ali ozbiljna opasnost sa kojom se astronauti suočavaju u svemiru. Javlja se kada se prebrzo prelazi iz okruženja sa više u okruženje sa manjim pritiskom.

Atmosfersko okruženje unutrašnjosti ISS-a je dizajnirano da replicira atmosferu na Zemlji, uključujući sastav od 79 procenata azota do 21 procenat kiseonika i pritisak od nešto ispod 1 atmosfere što je veoma blizu onoga što doživljavamo na nivou mora na Zemlji.

Okolina izvan ISS-a ima pritisak skoro nula. Dakle, ako doživite promenu između ova dva okruženja, od unutrašnjeg ka spoljašnjem, bez adekvatne zaštite kao što je propisno zatvoreno svemirsko odelo, ili ako dođe do dovoljno velikog proboja u ISS-u, možete doživeti dekompresijsku bolest.

Ono što se dešava je da u vašem telu postoje gasovi koji se rastvore i formiraju rastvore u vašoj krvi i tkivima. Kada prebrzo uđete u okruženje niskog pritiska, ovi gasovi – pretežno azot – ispadaju iz rastvora i formiraju mehuriće koji mogu izazvati ozbiljne probleme.

Ovi problemi uključuju opstrukciju krvnih sudova, pucanje tkiva, izazivanje unutrašnjeg krvarenja i izazivanje inflamatornog imunološkog odgovora. I strašni bol. Teški slučajevi mogu biti smrtonosni.

I da, to se apsolutno dešava i ovde na Zemlji. Ronioci koji provode prekomerne periode u dubokim vodama i prebrzo se dižu mogu dobiti dekompresijsku bolest, takođe poznatu kao krivine.

Dekompresijska bolest na ISS-u bi ukazala na ozbiljan problem, bilo da se radi o kršenju jednog od modula, polomljenom svemirskom odelu, ili o lošoj primeni procedura i protokola. Tako da je veoma dobra stvar što se to zapravo nije dogodilo.

A još je bolja stvar što osoblje na terenu vežba kako da reaguje hladne glave u – nadamo se malo verovatnom – slučaju da bi se takva vanredna situacija mogla dogoditi.