Porast nivoa mora i urbani razvoj ubrzavaju obalnu eroziju alarmantnom brzinom u južnoj Kaliforniji sa značajnim efektima na ekonomiju regiona, otkriva studija USC.
Studija, objavljena u Communications Earth & Environment, predviđa da će troškovi života na obali južne Kalifornije porasti pet puta do 2050. godine kao direktna posledica erozije plaža. Ova erozija će zahtevati češće i skuplje projekte ishrane plaža kako bi se održale dragocene obale države, što će posledično povećati troškove života duž obale.
„Naša studija predstavlja ubedljive dokaze o brzom propadanju obalnih predela južne Kalifornije“, rekao je Esam Hegi, geonaučnik na Ming Hsieh odeljenju za elektro i računarsku tehniku/elektrofiziku na USC Viterbi School of Engineering i odgovarajući autor studije.
„Izazovi sa kojima se suočava južna Kalifornija odražavaju rastuću pretnju koju dele obalne zajednice širom sveta. Ekološke i ekonomske implikacije obalne erozije sežu daleko izvan kalifornijskih obala i zahtevaju interdisciplinarna, globalna rešenja“, rekao je on.
Da bi predvideli buduće promene duž peščanih obala Kalifornije, istraživači su se fokusirali na zaliv Santa Katalina, koji se proteže preko 150 milja od poluostrva Palos Verdes u okrugu Los Anđeles do severnog vrha Baja Kalifornije u Meksiku.
Koristili su kombinaciju istorijskih i nedavnih satelitskih snimaka, kao i napredne algoritme za analizu kretanja obale i predviđanje buduće erozije na osnovu različitih trendova i faktora životne sredine.
Studija predviđa utrostručenje stopa erozije do 2050. godine, povećanje sa prosečnih 1,45 metara godišnje na 3,18 metara do 2100. Shodno tome, godišnja potreba za peskom za ishranu plaža mogla bi se utrostručiti do 2050. godine, sa troškovima koji će se povećati pet puta zbog globalnog povećanja cene peska. Ovo će pogoršati ekonomske i logističke pritiske na priobalne zajednice.
Hrana za plažu je dodavanje peska na erodiranu plažu da bi se ponovo izgradila i stvorila šira barijera protiv talasa i oluja.
„Naša istraga sugeriše da obalni problemi počinju u unutrašnjosti zbog brzog rasta gradova duž obale, što ugrožava nadopunjavanje kopnenog sedimenta na peščanim plažama“, rekao je Hegi, čije se istraživanje fokusira na razumevanje evolucije vode u sušnom okruženju Zemlje.
„Kako se naše plaže smanjuju, troškovi njihovog održavanja će rasti. Pronalaženje inovativnih rešenja ključno je za obezbeđivanje održive budućnosti za naše obale i lokalne ekonomije“, rekao je on.
Obalni gradovi u južnoj Kaliforniji i oni u severnoj Africi koji se graniče sa Sredozemnim morem suočavaju se sa zajedničkim izazovom: polusušnom klimom tokom cele godine u kombinaciji sa rastućim pretnjama od porasta nivoa mora i erodiranja obala.
Značajan deo Zemljine kopnene mase, otprilike 41%, spada u aridne ili polusušne klasifikacije, a ove oblasti izdržavaju preko trećine globalne populacije.
Da bi razumeli ovaj globalni izazov, istraživači su se fokusirali na dve specifične lokacije: Corona del Mar u okrugu Orindž, Kalifornija – primer tipične obale južne Kalifornije – i Hamamet North Beach u Tunisu. Obe su gusto naseljene i dele sličnu klimu, sklone rastućim sušama, bujnim poplavama i nepredvidivim obrascima padavina. Ove karakteristike odražavaju izazove sa kojima se suočavaju bezbrojne priobalne zajednice širom sveta.
Nalazi su pokazali da prosečna stopa povlačenja obale u ovim oblastima varira. U južnoj Kaliforniji, plaže se povlače između 0,75 i 1,24 metara godišnje. Na severnoj plaži Hamamet, stopa povlačenja se kreće od 0,21 do oko 4,49 metara godišnje.
„Iako ishrana na plaži može privremeno da se bori protiv erozije, ona predstavlja značajne izazove za zemlje u razvoju“, rekao je Oula Amrouni, sedimentolog sa Nacionalnog instituta za morske nauke i tehnologije na Univerzitetu Kartagine, Tunis, Tunis, i jedan od istraživača. koautori.
„Visoka cena nabavke pravog peska, sa specifičnom veličinom zrna, kvalitetom i sastavom, kao i tehnička složenost njegovog vađenja i polaganja predstavljaju velike prepreke. Pored toga, pogoršanje erozije u prethodno stabilnim područjima primorava češće projekte ishrane, opterećujući ionako ograničene budžeta i dovode do neplaniranih rashoda za mnoge zajednice“.
